Нови протести подрили Асада

Закрвио се с једним од главних финансијера његовог режима док је од кључног страног покровитеља, Русије, примио нешто налик упозорењу да му истиче рок употребљивости. Башар ел Асад је већ био у проблемима када су због економског колапса букнули протести у оним деловима Сирије који током деветогодишњег рата нису учествовали у побуни.

Асад је реаговао сменом премијера Имада Хамиса, шестог који је служио под њим за протеклих двадесет година, колико је на власти. Међутим, према снимцима протеста које су пренели локални и регионални медији, демонстранти су гневни толико да нису само негодовали због сиромаштва, већ су клицали и против режима и његових заштитника Русије и Ирана. За такве незадовољнике прекасно је да као жртвено јагње прихвате Хамиса, који не слови за човека чија је реч одлучивала о било чему важном.

Демонстрације су, ипак, ограничене на неколико области, пре свега на Свеиду. С обзиром на то да је много жешће немире претурио преко главе, Асаду ово не би морало да буде превише неугодно да није реч о регионима на које током „арапског пролећа” није морао да шаље војску. Изгледа да је и њима прекипело из разлога довољно разумљивих у целој Сирији да Асад није покушао да за све окриви убачене елементе и стране плаћенике него је у сопственим редовима потражио некога на кога би свалио одговорност.

Демонстрације су плануле и у Идлибу, последњој побуњеничкој енклави, где се викало против локалне, антиасадовске администрације. Њима преживљавање отежава одсеченост од остатка земље, који је на мукама због одсечености од света.

Ствари ће се и погоршати када ускоро, према најавама, на снагу буде ступило још америчких санкција, усмерених против држава или ентитета који послују са Сиријом. Али, демонстранти у областима под контролом режима не прихватају објашњења власти да је проблем искључиво у ембаргу и жале се на корупцију у државним структурама, уграђивања и проневере које исисавају заједнички новац.

Према званичном курсу, да се купи један амерички долар потребно је 700 сиријских фунти. На црном тржишту, за долар се мора дати 3.000 фунти. Око 80 одсто становништва живи испод границе сиромаштва. Конкретније, како је објавила агенција за храну УН, готово осам милиона људи немају безмало ништа да једу, а још скоро два милиона су на ивици глади.

Економска криза у Либану осиромашила је и Сиријце, међу којима многи држе уштеђевину у тој суседној земљи. Банке у Либану, где се све плаћа доларима, немају довољно валуте, па су ограничиле њено повлачење с рачуна како не би банкротирале.

Кад прораде нове америчке санкције, финансијски токови између тих држава постаће још теже проходни. Због санкција САД, према писању израелских медија, и иранског новца је већ неко време све мање за стране савезнике, у које спадају и Либан и Сирија. За Русе се, пак, верује да Асада више помажу војно него новчано.

Смањивању „колача”, прерасподели моћи у сиријским структурама, те борби Русије и Ирана око концесија за сиријске ресурсе приписује се и сукоб режима с Рамијем Махлуфом, једним од најбогатијих људи у земљи, који је дао огроман новац за опстанак власти у Дамаску током рата. Имовина Махлуфа, његове супруге и деце је крајем прошлог месеца, како је сазнао Ројтерс, одузета а њему је, пренела је Ал Џазира, забрањено да напусти Сирију.

Махлуфове неуобичајене јавне жалбе на понашање власти пале су у време кад је у руској новинској агенцији чији је власник Јевгениј Пригожин, познат и под надимком Путинов шеф кухиње, сиријски режим прозван због корупције. Агенција је касније тврдила да је хакована, али је то, наводно, приметила тек након што је објавила неколико текстова на свом сајту. Многи су то протумачили као руску опомену Асаду.

Никоме није било јасно да ли је и Махлуф добио охрабрење да јавно иступи, као што није сигурно ни зашто би Руси били незадовољни Асадом. Могући разлог је његова упорна офанзива на Идлиб, која Москви наводно не одговара јер јој квари односе с Турском, док на њу режим хушкају из Уједињених Арапских Емирата, који се плаше јачања регионалног утицаја Анкаре.