Сто евра популистичка мера

Износ од 100 евра једнократне исплате пунолетним држављанима Србије у динарској противвредности део је економског пакета помоћи државе грађанима и привреди, у укупном износу од 5,1 милијарду евра, у циљу смањивања негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса корона и глобалном кризом.
По најновијем јединственом бирачком списку, који је Републичка изборна комисија објавила 5. јуна ове године, право гласа на изборима има 6,58 милиона грађана – држављана Србије.
Према последњим подацима Министарства финансија од 6. јуна ове године, за 100 евра пријавило се 4,32 милиона држављана Србије, а помоћ је аутоматски добило још 1,82 милиона пензионера и корисника социјалних новчаних давања, што је укупно 6,14 милиона грађана, односно више од 610 милиона евра новчане помоћи.
Оцењује се да је међу грађанима непријављеним за државну помоћ највише оних који живе у иностранству. Наиме, за ову помоћ владе није био заинтересован или није могао да се квалификује одређен број људи, а процењује се да је међу њима највише управо оних који су дуго у иностранству.
Изгледа непримерено што је власт променила одлуку. Првобитно је било обећано да ће се сваком пунолетном грађанину, без обзира на материјални статус, аутоматски уплатити по 100 евра помоћи, да би се онда, измењеном одлуком владе, исплата прво извршила свим пензионерима и примаоцима новчане социјалне помоћи, док су остали грађани морали да се пријаве ако су желели овај новац, а то је објаснила тиме да су „неки тајкуни имали примедбе”, па се влада одлучила за другачији модел исплате, што показује да је цела „операција 100 евра” погрешно постављена.
Исплата од 100 евра, ако је већ давана, морала је да буде без икаквог условљавања и с једнаким критеријумима за све, како би се избегла могућа злоупотреба из угла података о личности.
Логичније би било да су се пријавили они који не желе помоћ (укључујући и пензионере), којих је знатно мање, а да сви остали добију новац по аутоматизму, а не непотребно обрађивати личне податке милиона грађана.
Фискални савет Србије је још пре доношења ове мере утврдио да држава нема расположивих средстава да финансира ову скупу исплату грађанима, јер ово трошење нема покриће у буџету, па мора да се додатно задужује.
Додела 100 евра, по исправном мишљењу Савета, „економски је неефикасна”, јер не може да утиче на осетно и одрживо убрзање домаће привреде, „социјално нефокусирана”, јер највећи део средстава није усмерен ка објективно материјално угроженим грађанима којима је потребна финансијска помоћ (што би у овом тренутку једино имало смисла), а „фискално неодговорна”, јер намеће додатно и велико задужење земље у овој години у којој ће и фискални дефицит и јавни дуг Србије имати снажан раст.
Ова мера требало је да се односи само на социјално угрожене и није било разлога да се онима који зарађују изнад просека исплати 100 евра. Зато је социјално неправедна, јер су исту своту новца добили и богати и сиромашни грађани.
Власт сматра да ће ова помоћ грађанима донети повећање домаће тражње и потрошње, а то ће да покрене производњу, па овом мером „држава показује колико је јака и снажна”.
Мало је вероватно да ће ова исплата отићи у штедњу и треба очекивати да ће велика већина грађана тих 100 евра одмах потрошити, што значи да ће вероватно најмање 500 милиона евра у динарској противредности бити у промету, мада то неће бити довољно да се подигне домаћа економија. Боље би било да су уместо 100 евра грађанима дати ваучери за куповину само домаће робе, што би повећало тражњу и подстакло производњу у земљи.
Линеарна помоћ, односно „поклон” сваком пунолетном грађанину Србије је чист политички маркетинг, популистичка и предизборна мера, јер представља придобијање симпатија бирачког тела у изборној години (који су заказани за 21. јун), мада је изговор за поделу новца била криза настала пандемијом вируса корона.
Ни једна европска земља, сем Словеније, још није донела овакву меру новчане помоћи становништву, мада неке разматрају ову могућност. У Словенији је спроведена комбинована мера помоћи, где је сваки пунолетни грађанин добио ваучер у вредности од 200 евра за коришћење услуга словеначких туристичких агенција, пензионери с месечним примањима мањим од 700 евра добили су једнократну уплату у распону од 130 до 300 евра, а студенти по 150 евра.
Економиста, научни саветник
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


