Sto evra populistička mera

Iznos od 100 evra jednokratne isplate punoletnim državljanima Srbije u dinarskoj protivvrednosti deo je ekonomskog paketa pomoći države građanima i privredi, u ukupnom iznosu od 5,1 milijardu evra, u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa korona i globalnom krizom.

Po najnovijem jedinstvenom biračkom spisku, koji je Republička izborna komisija objavila 5. juna ove godine, pravo glasa na izborima ima 6,58 miliona građana – državljana Srbije.

Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija od 6. juna ove godine, za 100 evra prijavilo se 4,32 miliona državljana Srbije, a pomoć je automatski dobilo još 1,82 miliona penzionera i korisnika socijalnih novčanih davanja, što je ukupno 6,14 miliona građana, odnosno više od 610 miliona evra novčane pomoći.

Ocenjuje se da je među građanima neprijavljenim za državnu pomoć najviše onih koji žive u inostranstvu. Naime, za ovu pomoć vlade nije bio zainteresovan ili nije mogao da se kvalifikuje određen broj ljudi, a procenjuje se da je među njima najviše upravo onih koji su dugo u inostranstvu.

Izgleda neprimereno što je vlast promenila odluku. Prvobitno je bilo obećano da će se svakom punoletnom građaninu, bez obzira na materijalni status, automatski uplatiti po 100 evra pomoći, da bi se onda, izmenjenom odlukom vlade, isplata prvo izvršila svim penzionerima i primaocima novčane socijalne pomoći, dok su ostali građani morali da se prijave ako su želeli ovaj novac, a to je objasnila time da su „neki tajkuni imali primedbe”, pa se vlada odlučila za drugačiji model isplate, što pokazuje da je cela „operacija 100 evra” pogrešno postavljena.

Isplata od 100 evra, ako je već davana, morala je da bude bez ikakvog uslovljavanja i s jednakim kriterijumima za sve, kako bi se izbegla moguća zloupotreba iz ugla podataka o ličnosti.

Logičnije bi bilo da su se prijavili oni koji ne žele pomoć (uključujući i penzionere), kojih je znatno manje, a da svi ostali dobiju novac po automatizmu, a ne nepotrebno obrađivati lične podatke miliona građana.

Fiskalni savet Srbije je još pre donošenja ove mere utvrdio da država nema raspoloživih sredstava da finansira ovu skupu isplatu građanima, jer ovo trošenje nema pokriće u budžetu, pa mora da se dodatno zadužuje.

Dodela 100 evra, po ispravnom mišljenju Saveta, „ekonomski je neefikasna”, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, „socijalno nefokusirana”, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi u ovom trenutku jedino imalo smisla), a „fiskalno neodgovorna”, jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u ovoj godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug Srbije imati snažan rast.

Ova mera trebalo je da se odnosi samo na socijalno ugrožene i nije bilo razloga da se onima koji zarađuju iznad proseka isplati 100 evra. Zato je socijalno nepravedna, jer su istu svotu novca dobili i bogati i siromašni građani.

Vlast smatra da će ova pomoć građanima doneti povećanje domaće tražnje i potrošnje, a to će da pokrene proizvodnju, pa ovom merom „država pokazuje koliko je jaka i snažna”.

Malo je verovatno da će ova isplata otići u štednju i treba očekivati da će velika većina građana tih 100 evra odmah potrošiti, što znači da će verovatno najmanje 500 miliona evra u dinarskoj protivrednosti biti u prometu, mada to neće biti dovoljno da se podigne domaća ekonomija. Bolje bi bilo da su umesto 100 evra građanima dati vaučeri za kupovinu samo domaće robe, što bi povećalo tražnju i podstaklo proizvodnju u zemlji.

Linearna pomoć, odnosno „poklon” svakom punoletnom građaninu Srbije je čist politički marketing, populistička i predizborna mera, jer predstavlja pridobijanje simpatija biračkog tela u izbornoj godini (koji su zakazani za 21. jun), mada je izgovor za podelu novca bila kriza nastala pandemijom virusa korona.

Ni jedna evropska zemlja, sem Slovenije, još nije donela ovakvu meru novčane pomoći stanovništvu, mada neke razmatraju ovu mogućnost. U Sloveniji je sprovedena kombinovana mera pomoći, gde je svaki punoletni građanin dobio vaučer u vrednosti od 200 evra za korišćenje usluga slovenačkih turističkih agencija, penzioneri s mesečnim primanjima manjim od 700 evra dobili su jednokratnu uplatu u rasponu od 130 do 300 evra, a studenti po 150 evra.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista