Доктор који воли радио

Срђа Јанковић је београдски доктор коме се верује и који, како чујемо, има бескрајно стрпљење за своје мале пацијенте у Универзитетској Дечјој клиници у Тиршовој, где ради од 2007. Члан је Кризног штаба за сузбијање ковида-19.

Од како је вирус стигао у Србију, његов радни дана траје 20 сати и не може да се не примети да се са невероватном лакоћом сналази пред телевизијским камерама, иако је лекар.

Нема тајни у његовом медијском искуству, каријеру је почео као аутор научне емисије „Соларис” на таласима Радио Београд 2. И то траје дуже од једне деценије. Само мало касније, са својом примарном медицинском професијом запослио се у имунолошкој лабораторији у Тиршовој. Али је и даље остао у свету новинарства. До сада је у својој емисији угостио многобројне угледне личности најразличитијих професионалних профила, научнике и сараднике потврђених у својим областима. Различите су теме заступљене у његовој емисији, од космичке празнине и концепта времена у физици до настајања земљотреса. Од млечног пута кроз историју до старења имуног система и вирусних инфекција. Од комуникације између цветница и опрашивача до климатским променама, ишчезнућа диносауруса и нарушавања симетрије у билошким системима…

Докторова опчињеност природним наукама потиче још од детињства.

– Био сам опчињен истраживањима космоса, али и планете Земље, наше колевке и дома, јединог места за које засад поуздано знамо да је изнедрило живот и да нам пружа уточиште – прича др Срђа Јанковић.

И, када му се пружила прилика да уређује и води једину научно-популарну емисију на таласима Радио Београда 2 (2006) то је, додаје, дочекао као драгоцену прилику да своје изворе надахнућа, почев од дечачких дана када је занесено гледао „Космос” Карла Сегана, покуша да пренесе даље, на слушаоце. Инспирасан романом „Соларис” Станислава Лема и истоименим филмом Андреја Арсенијевича Тарковског направио је своју радијску верзију – „Солариса”.

Иако се међусобно унеколико разликују, сматра, ова два дела, роман и филм, савршено осликавају суштину човекове потраге за спознајом природе, властитог места у космосу и себе самог.

Последњих недеља пратио је нова научна сазнања која пристижу из читавог света захваљујући истраживањима у вези са  разноврсним аспектима пандемије САРС-коронавируса-2.

До пре два месеца били смо, између осталог, заокупљени климатским променама и екологијом. Сада смо опседнути невидљивим вирусом.

– Пандемије изазване новоискрслим заразним болестима, као што је ковид-19, убрајају се у ширу област ризика од глобалних катастрофа, односно егзистенцијалних ризика с којима се суочава човечанство. На еволуцију нових патогених микроорганизама с пандемијским потенцијалом свакако утичу многобројне промене које је са собом донела наша глобална технолошка цивилизација. Зато нас и ова пандемија, између осталог, подсећа да је важно да трагамо за новим, мање деструктивним, а и етичнијим начинима изградње глобалног људског друштва.

Питамо га колико има истине у тврдњама да вирус може да се шири и говором. Да хиљаду микрокапљица које производи човек док говори гласно могу да остану у ваздуху између 8 и 14 минута пре него што нестану.

– Познато је да се капљице одашиљу и при говору, мада свакако у мањој мери него при, рецимо, кијању и кашљању. Наравно, увек има места за унапређење нашег знања захваљујући новим истраживањима која су у току, а то је, између осталог, важно и за образовање све бољих епидемиолошких модела и кројење све успешнијих превентивних мера.

За сузбијање епидемије свих капљичних инфекција, па и ковид-19, најбитнија је превенција контаката кроз избегавање окупљања, одржавање физичке дистанце, хигијену руку, али и ношење маске у ситуацијама када до контаката може доћи, посебно у затвореном простору. Иако не пружа апсолутну заштиту, маска значајно смањује ширење заразе, поготово ако је носе сви, или већина људи у заједници.

Доктора Срђу Јанковића у Тиршовој јако воле деца. На срећу, вели САРС-коронавирус-2 најмање је погађао малишане.

– Постоје, додуше, изузеци али су срећом ретки. То не значи да моје колеге у Тиршовој нису имали пуне руке посла у јеку епидемије. Лично сам гледао да се укључим колико могу у домену властите специјализације. Укратко, могу да кажем да су сви наши пацијенти код којих је био откривен САРС-коронавирус-2 данас добро.

Др Јанковић поручује:

– Са укидањем ванредног стања, дошли смо у искушење да то поистоветимо са свршетком саме епидемије. Епидемија није завршена, и докле год је тако, битно је да постоји свест о значају спровођења превентивних мера које остају на снази, сада у виду препоруке, и које је неопходно интегрисати у нашу свакодневицу.

Да ли смо сами у космосу

Иако оставља утисак строге особе, доктор Јанковић је у ствари пријатан саговорник. Воли да се шали. Говорећи недавно у „Соларису” о Марсу и четири мисије на Марсу шаљиво рече: Ето, Марс је у опозици са Земљом, па нека неко не каже да то нема везе са астрологијом.

– Марс је одувек био једна од најузбудљивијих планета Сунчевог система и већ дуго привлачи пажњу истраживача, не понајмање и стога што, на основу свега откривеног, није могуће искључити могућност да је на Марсу у давној прошлости могао да постоји живот – каже Јанковић. – Научници се надају да ће предстојеће мисије расветлити многе стране тог питања, и тиме нам посредно помоћи да дођемо до одговора на још битније питање: да ли смо сами у космосу. Јер, уколико је живот независно настао на бар два места у Сунчевом систему, то снажно поткрепљује натуралистичко објашњење порекла живота, које подразумева да живот са знатном вероватноћом настаје свуда где се за то стекну одговарајући физички и хемијски услови.А.

Писмо Срба из Аустралије

У јануару је Зоран Модли у својој радио емисији „Закон акције и реакције” (ЗАИР), коју је маестрално водио до последњег дана свог живота, цитарао део писма Срба из Аустралије захвалившим им на томе што слушају његову и емисију Срђе Јанковића –  „Соларис”.

„Негде у ово време 2014. јавили су ми се и Срби из Аустралије, и то једна занимљива група која је одлучила да лобира за, по њима, две најбоље емисије на домаћем радију: `Закон акције и реакције` и `Соларис`. Не знам да ли то мисле и данас, можда бих могао да проверим на: Срби Аустралија [email protected]. Још су и додали: „Дивно је што емисије претачете у мп3 формат и постављате на интернет. То је одлична ствар, јер ваше емисије носе огроман едукативни набој. Из тог разлога, само слушање емисије и схватање је мало теже и нешто спорије, уосталом, као и код књига. Јер, добре књиге се не читају, већ ишчитавају, па се тако и одличне емисије не слушају, већ преслушавају!”