Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лагани опоравак прекинутих ланаца снабдевања храном у Европи

Лагани опоравак прекинутих ланаца снабдевања храном у Европи
(Фото ЕПА/Riccardo Antimiani)

Пандемија вируса ковид 19 прекинула је ланце снабдевања храном у Европи, али се у наредних неколико месеци очекује лагани опоравак у тој индустрији, речено је данас на регионалном вебинару „Прехрамбено-прерадивачки сектор - могућа стратегија за централну и источну Европу”.

Ипак, регион централне и источне Европе економски је мање уздрман последицама кризе изазване ковидом 19 од других региона у Европи, речено је на семинару.

Дискусију су организовале француске привредне коморе у Мађарској, Пољској, Румунији, Србији, Чешкој, Словачкој и Хрватској, а представници прехрамбено - прерађивачког сектора указали су да је тај сектор веома значајан за питање сигурности хране за Европу када је реч о доступности производа, олакшавање приступа потрошача прерађеним производима.

У многим европским земљама током пандемије коронавирусом долазило је до несташице хране (Фото ЕПА/MAURIZIO BRAMBATTI)

Такође, истакли су да је то основа економске стабилности и одрживог развоја у Европи, преноси Танјуг.

Јакуб Олипра из Одељења за макроекономску анализу Креди агрикол групе у Пољској навео је да је због коронавируса дошло до прекида ланца снабдевања храном у Европи, као и да је примећен широк пад производње хране, који је био праћен повећањем залиха.

Удари изазвани ковидом 19 на индустрију хране су, како каже, у свакој европској земљи зависили од рестрикција које су увеле њихове владе, затим од изложености извозу и структури потрошње хране.

„Наредних месеци доћи ће до постепеног опоравка у индустрији хране у Европи у складу са попуштањем рестриктивних мера и повећањем економских активности, као и поновним успорављањем ланаца снабдевања храном”. Коронавирус је доста погодио ланце снабдевања у овом сектору”, навео је Олипра.

Указао је да би ти проблеми са коронавирусом могли изазвати протекционизам, као и да ће велики број компанија у том сектору променити своје стратегије како би обезбедиле стабилност продаје и својих залиха.

Такође, очекују се и извесне промене у понашању потрошача, додао је Олипра.

Шеф за имплементацију регионалних иницијатива о пољопривредној трговини и интеграцији на тржиште у Организацији за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама (ФАО) Мери Кени је рекла да је та организација веома активна у овом региону по питању актуелне ситуације и да помаже државе у агро сектору.

Она је рекла да је прошле године акценат био на структурним реформама политика, али да је и даље јавна потрошња у агро сектору релативно мала, ако се упореди са његовим знацајем за економију.

Кени каже да пољопривреда и прехрамбени системи настављају да се опорављају од утицаја ковида 19 , и указала на значај улагања у одрживе прехрамбене системе како би се решио проблем прекомерне тежине и гојазности људи.

Она је истакла да је и ова ситуација показала колико је важно да се достигну одрживи прехрамбени системи, као и да важну улогу има приватни сектор.

Додала је да су претходних година скоро све земље у региону централне и источне Европе повећале и диверзификовале процес производње хране.

Генерални директор у компанији Алего из Чешке Максим Бривиос рекао је да има пуно изазова у прехрамбено - прерађивачком сектору не само у Европи већ и на глобалном нивоу.

Он је указао на значај нових технологија које усвајају компаније у пољопривреди, као што је употреба сателита и дронова како би се надзирали и контролисали усеви.

Каже да се све више ради на органској производњи хране и да су тржишта централне и источне Европе спремна за такву производњу, као и да је међу њима и Србија.

Шеф међународне канцеларије за средњу и источну Европу Креди агрикол групе у Аустрији Доминик Сигрос је рекао да су посебно у региону заинтересовани за Румунију, Србију и Пољску.

Истакао је да је очигледно да је регион централне и источне Европе мање погођен од других региона који су озбиљније економски уздрмани.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.