Цртежи Моме Антоновића у УЛУС-у

Упитни, зачуђени, уплашени или усплахирени погледи у себи носе терет живота. Они манифестују одређено стање свеопштих људских осећања и зато се намеће утисак да се у било којој од „портретисаних” фигура које Мома Антоновић преноси на папир може препознати неко од нас, каже историчарка Оливера Вукотић, поводом изложбе цртежа Моме Антоновића, која је представљена у галерији УЛУС-а.

Вукотићева је и аутор текста у каталогу приређеном за ову поставку. Она подсећа да је Мома био окренут свеукупности живота, и да је иза себе оставио цртеже у којима се преплићу светлост и тама, живот и смрт.

– На дводимензионалну форму папира он је преносио доживљај и све оно што га је људски и уметнички провоцирало, а не личност – закључује Оливера.

Изложба је приређена поводом награде која је постхумно додељена Антоновићу на прошлогодишњој Јесењој изложби.

Публика ће на поставци до краја јуна премијерно моћи да види уметникове цртеже. Мома је у фокус свог интересовања стављао човека. Уз помоћ фантазија откривао је дубоке слојеве свога бића.

Момчило Мома Антоновић (1937-2019.) рођен је у Крушевцу. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића, код кога је завршаио и постдипломске студије. На овој академији био је и декан у три мандата, а предавао је и на Академији лепих уметности.

Бавио се сликарством и цртежом. Његова дела остају трајно да сведоче о стваралаштву уметника-посвећеника који, како је сам говорио, целог живота слика слику коју је сањао.

Добитник је бројних престижних награда. Усавршавао се на студијским путовањима широм света. Његова дела налазе се у музејима, галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству.