Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црно боље од белог

Црно боље од белог
Уштеда струје

Рачунарски покрет зелених захтева да се сви корисници одрекну расипања енергије на које су се навикли – да одлуче да ноћу искључе своју справу, уложе новац у преносник (laptop) који је одобрила Америчка агенција за заштиту околине (програм Energy Star) и посећују само веб странице што избегавају белу позадину у корист црне да би тобоже више уштедели струју.

Пре него што подесите и искључите компјутер, требало би да знате да црно није обавезно ново зелено. Пошто су монитори рачунара различитих облика и величина, а ни сви не показују црно и бело на исти начин, нема доказа да би, у целини, веће коришћење црних слика уштедело више енергије од коришћења белих. Штавише, код нових монитора од течних кристала (LCD), бело заправо штеди малчице више од црног.

Схватање да црни екрани штеде струју, свакако, има смисла када се разматра технологија катодних цеви (CRT) која делује на принципу померања снопа електрона напред-назад преко позадине екрана. Предња страна је покривена црвеним, плавим и зеленим фосфором. Да би се произвело бело, електронски млаз се усмери на фосфор. Међутим, када је екран црн, не мора се ни испалити.

Катодни монитори које су до пре неколико година корисници личних рачунара претежно имали троше више енергије када је екран бео. Да би се ово потврдило, измерен је енергетски испуст монитора од 18 инча (45,7 сантиметара) и открило да се троши 102 вати када је екран бео, а само 79 када је црн.

Ово није случај са мониторима од течних кристала који немају фосфор и представљају лавовски део свих купљених у развијеном свету, рачунајући лаптопове. Уместо тога, они се ослањају на мајушне флуоресцентне сијалице у виду цевчица које обезбеђују сталан извор светла за приказивање белог екрана. Да би га претворио у црно, такав монитор га расејава (дифузија) да зауставио ово светло. Последица тога је да течни кристали троше више енергије него катоде да би приказали црни екран. Мерећи монитор од 17 инча (43 сантиметара), уочено је да бело захтева 22,6 вати, а црно 23,2. Код већих (20 инча или 50,8 сантиметара), црно изискује шест одсто више енергије од белог.

Један од највидљивијих показатеља веровања да црни екрани штеде енергију јесте интернет претраживач „Блекли”, чија је интернет страница готово потпуно црна. И свакога дана подсећа људе да предузимају мале кораке у штедњи енергије.

У корист црних екрана један од кључних доказа понудила је 2002. Национална лабораторија „Лоренс Ливермор” истраживањем под називом „Коришћење енергије и енергетска потрошња код нових монитора и личних рачунара”. Извештај показује да неки монитор захтева више енергије да би приказао бели (или светлих боја) него црни (или тамни) екран. Црни доследно изискују мање енергије него бели, без обзира на то да ли је у питању катодни или од течних кристала.

Од стања мировања екрана с течним кристалима зависи да ли да ли им је потребна енергија да зауставе светлост или да јој дозволе да прође. Зато повера показује да једни штеде енергију, а други је мало више троше. Сви подаци из научних испитивања поткрепљују малу уштеду код црних екрана од течних кристала.

Иако „Гугл” није везан с „Блеклијем”, објавио је да прелазак почетне странице на црно неће умањити потрошњу енергије. На мониторима с равним екраном (процењено да чине 75 одсто тржишта) приказивање црног, можда, би могло да повећа потрошњу.

Нови напредак у технологијама течних кристала могао би на крају потврдити веровање да је црно боље, нови екрани мењају јачину позадинске светлости на основу слике која се приказује.

У међувремену, свет је подељен на два табора: катодни и монитори с течним кристалима, са отприлике 405 милиона првих и 401 милион других у прошлој години. Ако и даље напорно радите испред големог катодног монитора који заузима три четвртине радног стола, црни екрани ће вам уштедети нешто енергије. За оне који су узнапредовали до тањих од течних кристала, црни екрани заправо гутају више од својих белих рођака.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.