У Београд дневно дође и до 100 миграната

„То су превелике бројке, не знам одакле им та информација”, била је прва реакција Владимира Цуцића, комесара за избеглице и миграције Републике Србије (КИРС), на Фонтексово саопштење о десетоструком повећању илегалних прелазака граница на западнобалканској рути у мају у односу на април. Подаци које о тренутном броју миграната у Србији има ова државна организација потпуно одударају од бројки које износи невладин сектор, а чији представници тврде да систем те бројеве готово увек минимализује и да је права слика испливала у јавност у току ванредног стања када су све избеглице из Африке и Азије морале бити смештене у кампове.

У КИРС-у тврде да су у току ванредног стања у њиховим центрима збринули до 9.100 миграната, од којих ниједан није заражен вирусом корона, а да у пет азилних и 12 прихватних центара сада борави њих 4.827, па да их, уз око 1.000 оних који се тренутно налазе на улицама, у Србији сада има близу 6.000.

Према процени Центра за заштиту и помоћ тражилаца азила, ових дана међу нама је чак око 8.000 миграната, а Радош Ђуровић, директор те НВО, истиче да од почетка јуна примећују повећање броја тих избеглица које бораве ван кампова. Има их, наводи он, највише из Авганистана, Пакистана и Сирије, а долазе чак и из Египта, Ирака, Палестине. Улазе у земљу из Северне Македоније и с Косова и Метохије, а настоје да оду ка Хрватској, Мађарској и Румунији.

У комесаријату бележе да сем из наведених земаља, мигранти стижу и из Бангладеша и Ирана, али да теже ка земљама Западне Европе – Немачкој, Италији и Шведској.

Ђуровић тврди да у Београд свакодневно стигне од 50 до 100 нових миграната и каже да се то јасно види у парковима поред Главне железничке станице.

„Бројке се враћају на стање пре него што је вирус корона стигао у нашу земљу. Не искључујемо могућност да је и у току пооштрених мера због проглашења пандемије постојала њихова улазна и излазна рута из Србије, али у смањеном обиму. Комесаријат за избеглице је пре пандемије тврдио да је у Србији 4.000–5.000 миграната, што је нереално мања цифра, јер када су због пандемије морали да их сместе све у кампове испоставило се да их је око 9.000. Одатле знамо број избеглих, све је објављено у медијима. Не сме институција која се бави миграцијама да ствара такву слику. То је и један од разлога што у нашем народу владају неповерење и одбојност према мигрантима, јер грађани једно виде на терену, а друго чују у јавности”, наглашава Ђуровић.

Други разлог неповерења је, каже, то што, за разлику од многих земаља, статус миграната код нас није регулисан и што они једноставно не постоје у нашем систему.

„Питање правног основа боравка миграната у Србији је нерешено, нити су тражиоци азила, нити су у поступку депортације, нити је против њих покренут прекршајни поступак”, истиче Ђуровић и додаје да одбојност ствара и трећа чињеница да се бројни мигранти у Србији налазе на улицама, те да држава мора проширити њихов прихват у центрима.

Број миграната у прихватним центрима у Србији се смањио, али не испод нивоа пре ванредног стања, наглашавају у Комесаријату за избеглице. Отпор према њима се највише види на појединим сајтовима и фејсбук страницама, кажу за наш лист у КИРС-у.

„Поједине организације, странке и појединци су још пре пандемије започеле антимигрантску кампању која се, с увођењем ванредног стања, потпуно преселила на друштвене мреже. Људе су плашили мигрантима не бирајући начин, ни речи. С укидањем ванредног стања, и просто због чињенице да сад сви виде да нема ’насељених милион миграната’ и да они, као што сами говоре, не желе да остану у Србији, те да их је значајан број већ отишао, а да су инциденти које праве ретки и најчешће између њих самих, антимигрантска кампања је изгубила снагу”, наглашавају представници КИРС-а.

Посебне дозволе за излазак из кампа

Кретање миграната ван кампова ограничено је и по укидању ванредног стања јер могу изаћи само уз посебне дозволе за шта, тврди Ђуровић, нема законске потпоре. Претпоставља да је разлог спречавање инцидената какви су се догодили на грчко-турској граници јер би и овдашњи мигранти одједном похрлили да изађу из Србије, што им је циљ.

„Посебним дозволама за напуштање центара спречава се оптерећење наших граница на северу и западу. Тиме се од Србије, као последње станице пред улазак у Европску унију, прави тампон-зона, а проблем измешта ван те заједнице земаља”, указује Ђуровић.

У КИРС-у подсећају да је ради контролисања ширења ковида 19 у току трајања ванредног стања на снази била и Одлука Владе Србије о привременом ограничавању кретања тражилаца азила и ирегуларних миграната смештених у центрима. Могли су да напусте центре уз дозволу, на кратко време, ради одласка до лекара, подизања новца на банкоматима, или у мање снабдевање у продавницама.

„Као што је свима добро познато, Србија није дестинација коју мигранти желе, већ само успутна станица ка земљама ЕУ. Након укидања ванредног стања, мигрантима су настављене да се издају дозволе за излазак што је део њих, очигледно, искористио да напусти земљу”, кажу у Комесаријату за избеглице на Ђуровићеве тврдње да се крши закон.