Утицајни други људи

Демократска странка Србије је на последњој седници Главног одбора усвојила Нацрт статута по коме се повећава број потпредсeдника странке са пет на седам. Првобитни предлог је био да их има чак девет, али се од тога одустало. Ове измене требало би да буду потврђене на Скупштини странке следећег месеца.

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, каже да је број потпредседника повећан из практичних разлога. "Сви потпредседници су и на државним функцијама и имају пуно посла. И у странци имају много задужења, а организују пријеме и имају међународне контакте."

Младеновић каже да потпредседнике предлаже председник странке, јер су они његов тим, а бира их скупштина. "Било је разних варијанти избора потпредседника од непосредних избора, или више кандидата које предлаже председник, али садашњи начин се показао најједноставнији и најделотворнији."

Демократска странка има пет потпредседника, а њих предлажу општински одбори, а то може учинити и председник. У Српској радикалној странци су четири потпредседника.

Дубравка Филиповски, потпредседник Нове Србије, каже да и код њих председник партије предлаже кандидате за шест потпредседника које бира страначка скупштина. Некада су то радили општински одбори. "Последњи пут није било више кандидата. Потпредседници се бирају по територијалном принципу."

Она каже да се место потпредседника мора заслужити. "Била сам портпарол и пошто сам добро презентовала ставове странке, добила сам место потпредседника. Потпредседници имају велика овлашћења."

Из ових набрајања јасно је да потпредседници немају неку посебну специјалност, на пример да се баве финансијама, правосуђем или војском... Такође и да се одласком на функцију у државном апарату не губи место потпредседника него се повећава њихов број како посао у странци не би трпео.

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, каже да је тако велики број потпредседника заправо задовољавање амбиција у странци. "Задовољавање унутарпартијских амбиција је једна врста орденовања. На Западу се за заслуге добија титула сера или лорда, ако је неко заслужан."

Дерета каже да је код нас место потпредседника странке политичка а не извршна функција. "Тужно је што код нас ниједна странка нема владу у сенци, јер би онда имали спремне министре када дођу на власт. Странка мора износити стручне и политичке ставове, а потпредседници измишљају организационе форме које нису функционалне."

До сада се ретко дешавало да потпредседник дође на место председника. Код нас се "други људи" у странци и не спремају за то место. Истина је да је у Либералима Србије било другачије. Радивоје Лазаревић, потпредседник странке, дуго се спремао да замени Душана Михајловића на челу странке. И то се заиста и догодило сасвим мирно. Али, како ЛС није успео на изборима, Лазаревић се повукао из политике. На његовом месту је сада као в.д. председника дугогодишњи функционер странке Мирослав Стефановић.

"Не бавим се више политиком, нема сврхе. Пропали смо на изборима и дао сам оставку како се то ради на Западу. Остао сам члан странке. Сада радим у ’Лутри‘, и забавније ми је да се бавим економијом него политиком", каже Лазаревић.

И у Грађанском савезу Србије је потпредседник Горан Свилановић заменио Весну Пешић. За јавност је то била мирна смена, мада ће данас неки рећи да је била дуго планирана.

Да ли партијски "други људи" код нас не постају први зато што су бирани по послушности вођи који их у већини странака и предлаже, а не по способности. Дерета каже да су наше партије недемократске, не само због интерних избора, већ и због структуре и одсуства расправе. "У партијама постоји једна врста подаништва, јер пристају да ограниче своје амбиције ради користи. Они прво морају пристати на једну политику да би ушли у партију. А затим има мање расправе него што их је било у комунистичкој партији, где су фракције практично биле републике. Тако испада да су партије друштва истомишљеника у борби против једноумља.