Хиљаду и по људи у кућном затвору

Казну рада у јавном интересу тренутно издржава само 159 људи у Србији, а у кућном затвору је 1.595 осуђеника, од којих трећина има наногвицу. У кућном притвору је 330 осумњичених, а условну осуду са заштитним надзором имају 22 осуђена. То је тренутно стање примене алтернативних санкција и мера у Србији, на дан 19. јуна ове године. У Управи за извршење кривичних санкција кажу да је то укупно 2.106 особа које нису у затворском систему и чине 16,9 процената целокупне кажњеничке популације.

– Све алтернативне санкције доносе велику уштеду буџетских средстава Републике Србије, али се растерећују и затворски смештајни капацитети – истичу у управи и подсећају да је Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера усвојен 2014. године. Од тада се систем стално унапређује и јачају се капацитети Повереничке службе, која је надлежна за спровођење алтернативних санкција. Значајну подршку овој служби пружају међународне организације, пре свега ЕУ, која је помогла у набавци опреме за електронски надзор и донирала возила и ИТ опрему.

– Пракса других земаља показује да алтернативне санкције у значајној мери доприносе смањењу стопе поврата јер су усмерене на личност извршиоца кривичног дела, на његово породично окружење, али и на ширу друштвену заједницу – истичу у управи.

Овим санкцијама и мерама избегавају се негативни ефекти затварања – стигматизација, одвајање од породице, прекид школовања, губитак посла, утицај других осуђеника и притвореника. Радом у јавном интересу остварује се и непосредна корист за друштво, а осуђени у кућном затвору могу да наставе са школовањем и радним односом. Алтернативне санкције стварају и услове да се ублажи штета причињена жртви.

Последњи извештај Савета Европе ипак говори о томе да Србија има најнижу стопу популације на пробацији. Просечна стопа пробације у Европи је 155 затвореника на 100.000 становника, док је у Србији тај број само 26. Највећу стопу особа под назором пријавиле су Пољска (646), Турска (591), Грузија (540) и Литванија (523). Србија је на дну листе, иза Финске (53), Швајцарске (50) и Норвешке (46).

Други извештај Савета Европе показује да је Србија међу 20 затворских управа које су ослободиле затворенике у оквиру мера за спречавање ширења ковида 19. У Србији је пуштено 626 затвореника, што је 5,7 одсто. Највећи проценат затвореника – чак 35 одсто, односно 102.944 човека, ослобођено је у Турској.

Савет Европе наводи да се упркос отпуштањима и даље бележи пренатрпаност у затворима.

На првом месту по томе је такође Турска, са 125,6 осуђеника на 100 затворских места, следе Румунија, Грчка и Мађарска са 112, затим Кипар и Италија са 109, Француска са 107, па Србија са 105,5 осуђеника на 100 места.

У управи за извршење кривичних санкција кажу да је реч о извештају из 2018. године, којим је оцењено да је у српским затворима дошло до смањења стопе пренасељености у односу на претходну, 2017. годину. Истичу да већи проблем са смештајним капацитетима од Србије имају државе чланице СЕ и ЕУ, попут Белгије и Аустрије.

– Србија је 2017. године имала 109,2 лица на 100 слободних места у заводима, док је у 2018. години та стопа пала на 105,5. Те године у октобру отворен је нови модеран затвор у Панчеву, за смештај 500 лица, што је утицало да извештај буде повољнији. Министарство правде и Управа за извршење кривичних санкција улажу последњих неколико година интензивне напоре како би се побољшали услови за смештај лица лишених слободе и посвећени су поштовању њихових права и потпуној примени међународних конвенција – кажу у управи.

Завршена је изградња модерног објекта за смештај 200 лица у Окружном затвору у Лесковцу. Прошле године је изграђен објекат у женском затвору у Пожаревцу за смештај 160 осуђеница, као и нови павиљон за 216 осуђеника у Забели, а у току је изградња још два павиљона у том заводу. До краја ове године биће изграђен павиљон у Сремској Митровици за смештај 320 лица.