Хумус од муља са пречиситача

Суботица – Велика количина муља која настаје на пречистачу отпадних вода могла би да добије своју нову племениту форму и постане хумус. Управо на томе заједнички раде неколико јавних комуналних предузећа у граду која су покушала да нађу решење за проблеме са отпадом који настаје током њиховог уобичајеног рада.

„Пречистач од када је почео са радом 2010. године производи муљ који одлажемо или на телу депоније или поред пречистача, у суштини у кориту језера Палић што није одговарајуће. Прошле године када је Регионална депонија почела са пробним радом, у сектору компостирања потребан им је квалитетан анаеробни муљ којим располажемо. Зато ми сада наш муљ доносимо на депонију где се он даље процесуира“, објашњава Ђерђ Шугар, директор ЈКП „Водовод и канализација“. Линија муља годишње „произведе“ око 10 хиљада тона муља. За сада на Регионалну депонију за управљање отпадом сваког дана доносе око 50 тона. Ова количина меша се са зеленим биолошким отпадом које обезбеђује једно друго комунално предузеће – „Палић Лудаш“. Како је објаснила директорица Марта Добо, током одржавања зеленила на великом пространству којим газдују, настаје много грана и другог отпада који су до сада одлагали у свом приручном компостилишту. Тамо се тек након периода од годину дана овај отпад природним путем претварао у хумус који су поново могли да користе.

Међутим, у контролисаним условима у компостилишту у Регионалној депонији за управљање отпадом, помешани муљ и биолошки отпад за шест недеља претвара се у производ који може поново да се користи у природи. „Иако користимо традиционални метод, ово компостилиште је иновативно јер има аерацију, мембранску покривку и централну контролу система“, објашњава Харгита Ерчи, техничка директорица Регионалне депоније.

Читавим процесом постиже се више циљева: правилно одлагање муља са пречистача један је од великих проблема свих пречистача вода. Осим тога, објашњава даље Чила Голи, директорица Регионалне депоније за управљање отпадом, максималним коришћењем капацитета депоније, односно претварањем отпада у користан производ смањује се количина отпада која се одлаже на телу саме депоније и тако продужава њен век. Коначно, није занемарљива ни могућа економска страна од производње хумуса. „Од материјала као што је  муљ који до сада није био употребљив већ је третиран као отпад,  ми можемо да направимо добар производ који ће се даље користити у пољопривреди или за рекултивацију постојећих сметлишта на територији Суботице. Наши први покушаји у том процесу нису били успешни, међутим, већ сада само успели да испоштујемо дозвољене количине нежељених материјала, и сада је наш следећи корак да радимо на ојачању квалитета овог производа да би добили хумус. У томе сарађујемо са Институтом за повртарство и ратарство, радимо експерименте и за два месеца очекујемо да ћемо имати већ добар квалитет који можемо да предамо људима који брину о зеленилу или пољопривредницима“, каже Голи.

Регионална депонија за управљање отпадом од прошлог октобра налази се у фази пробног рада, коштала је 24 милиона евра и изграђена је новцем Европске комисије. Када почне са радом у пуном капацитету овде ће се сливати отпад из града Суботице и још шест општина северне Бачке и Баната, односно око 300 хиљада становника.