Престоница малине хоће реалну цену

Ариље. – У ариљском крају, срцу наше малинарске производње где се убере четвртина целокупне српске малине, ових дана почела је сезона бербе овог воћа. Све је овде том послу подређено, у малињацима је и старо и младо, а мисли малинара окренуте су првом питању: каква ће овде, у крају у коме се највише „црвеног злата” откупи, бити откупна цена?

Та недоумица, без обзира што је берба стартовала, још влада. Поједини први износи који се за откупљено воће већ плаћају овде се доживљавају ипак као „испипавање пулса”, а кад се сезона захукта биће све јасније. По речима овдашњег малинара Драгише Терзића, председника Уније произвођача јагодичастог воћа Србије, који нам је о почетку сезоне говорио из свог малињака усред посла, његова очекивања су да би килограм могао да буде плаћен и 200 динара.

– Берба је добро кренула и квалитет малине је задовољавајући, али ће принос за трећину бити мањи него прошле године, без обзира на нове засаде – објашњава Терзић. – Кишна година је учинила своје, а делом и нездрав садни материјал, па је понегде дошло до наглог сушења малињака. Ипак, биће квалитетног овог воћа за извоз. Што се тиче цена, поједини хладњачари у Ариљу почели су да откупљују малине за 130 динара по килограму, што сматрам да је нереална почетна цена. Очекујем да она порасте и до 200 динара, јер кад се у шабачком, чачанском или ваљевском крају малина већ откупљује за 200 динара, зашто не би и код нас у ариљском, где је најквалитетнија.

Како каже, увек око цене захтевни Драгиша Терзић, цена од 130 динара не може да опстане, јер малина ове године није родила као прошле, нема је довољно. Његов став је да држава ову важну извозну производњу мора вратити на некадашњи ниво, а за то треба да се направи здрав садни материјал и пласира по ценама приступачнијим него за садашњих два евра по садници.

Ивањички крај такође је у знаку бербе малине, која се овде гаји на површинама од око 700 хектара. Добривоје Радовић уједно је и малинар, са добро одржаваним парцелама на којима има добар принос, и директор хладњаче „Виламет Еко”. Он каже да се у наредних неколико дана очекује формирање откупне цене, да не треба очекивати превише и да су нека очекивања произвођача ипак претерана. Радовић сматра да није у реду то што поједини откупљивачи са стране дођу и „лупе” превисоку откупну цену, па одједном нестану и малинаре до краја сезоне оставе на цедилу. Такви раде без регистрованих откупних места, постављају шатре за откуп на ливади и не плаћају обавезе држави.

– Поставићемо питање локалним и државним властима зашто се то толерише кад ми регуларни откупљивачи све уредно измирујемо и до краја сарађујемо са произвођачима, купујемо до последњег килограма – најављује Добривоје Радовић.

А став о цени малине ових дана треба да заузме и Удружење хладњачара Србије, чији председник Раде Љубојевић за „Политику” каже да су, кад је о томе реч, прави хладњачари за сада уздржани, јер размишљају и о реакцији светског тржишта.

– По нашим сазнањима, род малине је ове године ипак на нивоу прошлогодишњег. Нисмо ни ми зато да малина буде јефтина, али не смемо бити нереални око њене откупне цене нити претеривати како се не би догодило да ове године упропастимо малину као што смо прошле године купину. Ево, сада имамо око 15.000 тона прошлогодишње купине на лагерима у Србији. У причама око цене малине се поприлично претерује, нижа је него што се прича, а могуће је и да се мења у току бербе, да за само један дан изгуби или добије – напомиње Раде Љубојевић.