Трампово спасавање Дуде

Пошто председнички избори у Пољској због епидемије ковида 19 нису одржани у мају, када је садашњи кандидат Странке права и правде Анджеј Дуда могао да победи већ у првом кругу – он много наде полаже на сутрашњи пријем у Белој кући. Без обзира на то да ли ће нешто бити договорено, да ли ће 10.000 америчких војника из Немачке прећи у Пољску, у изборном штабу очекују да ће фотографије с председником Доналдом Трампом утицати на пољске бираче да дају глас конзервативном председнику који је у сукобу с ЕУ.

Како су несугласице Варшаве и Брисела постајале све дубље, тако су односи с Вашингтоном попримали све приснији карактер. Узлет Пољске као најпоузданијег члана НАТО-а на источном крилу није омогућен разговорима у овој алијанси, него управо личним односима Дуде и пољске владе с Трампом. Посланици странке Јарослава Качињског, који из сенке води владу, не крију да од Трампа очекују помоћ на изборима: „Ми волимо Доналда Трапа, мислимо да је сјајан председник и верујемо да ће нам помоћи да победимо на изборима”.

Забринутост је завладала у странци Качињског када су избори планирани за 10. мај морали да буду померени јер се опозиција успротивила могућим махинацијама током гласања поштом. У то време економска криза због изолације изазване пандемијом још се није снажно испољила у Пољској, а анкете су предвиђале Дудину победу већ у првом кругу (за њега би тада гласало 59 одсто испитаника), пошто је опозициона Грађанска платформа (ГП) тада имала слабог кандидата – бившу председницу пољског парламента Малгожату Кидава-Блонску. Крајем маја проценат подршке Дуди је већ пао на 39 одсто, а пре десетак дана је износио око 41 проценат.

У међувремену је опозициона Грађанска платформа заменила кандидата: либерални градоначелник Варшаве Рафал Тшасковски се одмах показао као кандидат који би у другом кругу могао да победи Дуду. Његова популарност расте, али му је једина шанса да у првом кругу за Дуду не гласа 50 одсто плус један Пољак.

Дудина посета Трампу, који због пандемије није примио ниједног државника од средине марта, значиће потезање последње карте председника који се није либио да наклоност америчком председнику изрази тако што се хвалио да је сам предложио да америчкој бази у Пољској дају име „Форт Трамп”. Показало се да Трамп није „пао” на ту доскочицу, оклевао је и препустио тимовима да разраде планове, нудио размештање 1.000 војника, а ни сада није извесно да ће 10.000 америчких војника из Немачке прећи у Пољску. Испоставило се да не само да две милијарде долара које би Пољска уложила нису довољне, него је ојачала и сумња да би Пољци могли да обезбеде услове какве у Немачкој већ имају команде за Блиски исток и Африку, као и главни медицински центри.

Приликом сутрашњег сусрета Трампа и његовог пољског миљеника свакако ће бити речи о унапређењу војне сарадње, што ће амерички председник искористити да додатно изврши притисак на канцеларку Ангелу Меркел, јер се испоставило да би већи немачки војни буџет задржао америчке војнике у тамошњим базама. Неки званичници су приметили да је Трампова најава делимичног повлачења из Немачке уследила заједно с позивом Дуди и да су тај „пројекат” синхронизовали бивши амбасадор у Берлину Ричард Гренел и амбасадорка САД у Варшави Џорџет Мосбахер. Она је Ројтерсову вест о застоју у преговорима у вези с „Форт Трампом” назвала „лажним вестима” и на „Твитеру” написала да најава још веће визије него што је било предвиђено – ускоро стиже.

У међувремену се Дуда у предизборној кампањи ухватио у коштац са питањима ЛГБТ, на којима инсистира опозиција. Он је на једном предизборном скупу рекао да у Пољској питање ЛГБТ заједнице покушавају да наметну као идеологију, а да је Пољацима требало 40 година да се реше комунизма. Дуда је обећао да ће „заштитити децу” од те идеологије, за коју је рекао да је „деструктивнија него комунистичка”. Критике ових његових ставова одмах су стигле из Брисела, а Дуда је реторику о геј правима донекле ублажио, говорећи о правима жена, особа с инвалидитетом и других рањивих категорија. Амбасадорка Мосбахер је демантовала да је утицала на његов речник. На крају је Дуда у председништву примио једног активисту ове заједнице, који му је показао фотографије тинејџера који су извршили самоубиство у Пољској, јер ова земља не признаје њихово право сексуалног избора. Овај активиста, који на крају разговора није хтео да пружи руку председнику, рекао је да Дуда није показао било каква осећања, нити се извинио.