Стубиће који бране пролаз камионима – смењује пут

Дим од спаљених каблова, гума и осталих секундарних сировина већ деценију је свакодневица житеља Чукаричке падине. Њихове комшије из оближњег нехигијенског насеља сада додуше ређе пале ове опасне „логорске ватре”, али како сведоче станари Радничке улице, огњеви који се сада распламсавају нису никад били гори, нити смрдљивији. Све су прилике, кажу они, да становници оближње шуме сада чекају да им се накупи више отпада, и да онда све пале „ђутуре”. Прст у око житељима падине пре неколико дана била је и појава камиона и радника који су станарима неусловног насеља посипали пут. Стаза која се уређује налази се баш на месту на коме су пре три године надлежни поставили стубиће чија је улога била да камионе који откупљују сировине спрече да уђу у шуму. Како је од забране уласка дошло до градње пута није јасно, али у видео-снимку објављеном на фејсбук страници „Еко стража” виде се људи који објашњавају да се то ради како би малишани одавде безбедно, уместо преко дубоког блата, могли да стигну до школе. Неки од њих тврде да се пут ради по налогу општине Чукарица, али у овој општини јуче су за „Политику” то демантовали.

– Радови немају никакве везе са општином, никог нисмо ангажовали, и не знамо ништа о томе – наглашавају из ове локалне самоуправе.

Али, то што општина тврди да нема везе са градњом пута, нимало не олакшава угроженим житељима падине.

– Све време се прича о аерозагађењу, о здравом ваздуху и екологији, а проблем Чукаричке падине годинама нико не решава. Има дана када не можемо да изађемо напоље, не можемо да отворимо прозор или окачимо веш на терасу. А онда се једног јутра пробудимо и видимо да се насипа пут у шуми, који ће се сигурно користити да би се довлачиле сировине којим спалитељи трују и своју и нашу децу – огорчени су станари Улице Обалских радника.

Жртве из комшилука окупљене су у оквиру „Иницијативе за здраву и безбедну Чукаричку падину”. Пријављивали су проблем, слали стотине дописа, протестовали... До сада, на њиховој страни ништа није „упалило”.

– Покушавамо да се повежемо са Београђанима из других делова града који се боре са сличним проблемом, као на пример са онима у близини окретнице аутобуса на Бежанијској коси. Пошто наше вапаје нико не чује, можда ће се, када се удружимо, наш глас даље чути – надају се становници Чукаричке падине.