Чикаго конкурише Вашингтону

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 16. јуна – Америка добија нову, специфичну и привремену, престоницу – страначког карактера. Кандидат за шефа државе Барак Обама одлучио је, наиме, да кључне делове Демократске партије премести из Вашингтона у свој Чикаго.

Оваква врста сеобе није уобичајена, чак ни за ову земљу чији грађани често мењају пребивалишта у потрази за уноснијим и перспективнијим намештењем. Потез чикашког сенатора је без преседана и одступа од страначке традиције – тврде познаваоци.

Пробрани састав ће из вашингтонског Капитол хила прећи, по тим верзијама, у седиште Обаминог изборног штаба, смештеног на 11. спрату „неупадљиве зграде” у иначе најатрактивнијој и централној чикашкој Авенији Мичиген. Обама тиме жели, сматра се, да покаже и ко је главни и шта је најважније у партији.

Изучио је поуке из ранијих избора, када је још владајући Џорџ Буш два пута поразио демократске ривале. Кампање Ала Гора (2000) и Џона Керија (2004) биле су, процењује се, недовољно повезане са страначким руководством и добрим делом су стога и претрпеле неуспех.

Многе демократе, прецизира лист „Политико”, поздрављају Обамин селидбени курс као пожељан корак ка превазилажењу партијске хроничне „балканизације”, то јест склоности ка цепкању и задевицама. Независно од тог лошег гласа, Чикаго важи за „највећи српски град изван Европе” и, према доступним подацима, већина америчких Срба (око 250.000) тамо даће свој глас Обами, не само зато што им је суграђанин, него и зато што би као председник САД, како тврди, више уважавао мишљења других нација и норме међународног права.

Окупљање свих демократских снага на једном месту да би се победио републикански кандидат Џон Мекејн јесте „добра замисао”, сматра Обамин неформални саветник и бивши шеф Демократског националног комитета Дејвид Вилхелм. За разлику од неких који мисле да се успоставља „претерана централизација”, он мисли да је то неопходна мера да се обједине партијске снаге, чија би подела помогла Мекејну, и тако омогућила републиканцима да задрже кормило у Белој кући, упркос томе што је Бушов рејтинг на готово рекордно „ниским гранама”.

Слично се догодило, напомињу хроничари, на председничким изборима пре непуне четири године. Ондашњи оперативни шеф Демократске партије Тери Меколиф оцењује да је Керијев пораз у дуелу с Бушом био „последица једне од највећих политичких грешака у историји Америке”, јер је победу однео лидер који је успео да своје неспорне омашке (у вези с ратним походом на Ирак, поготову) представи као јачи елемент националне хомогенизације од супарничких рационалнијих понуда али без довољне дозе страначког склада.

Обама би да не понови контрапродуктивна застрањивања унутар редова сопствене партије, о чему му је Кери, како се преноси, ставио на увид своја лоша искуства. Хоће да учврсти јединство партије и показује спремност да прихвати и неке од поражених „клинтонијанаца” како би остварио суштински циљ – да не опстане актуелна политика (с чијим је смерницама, упркос личном дисидентству, прилично поистовећен Мекејн) коју већина анкетираних Американаца карактерише као „кретање земље у погрешном правцу”.

Што се тражене сеобе тиче, посматрачи констатују да је Обама у више наврата обећавао да треба „прекинути с рутином Вашингтона”. И почело је – ново окупљање у „конкурентском” Чикагу.