Линија апстракције Милоша Бајића

Наслов „Једна линија апстракције у сликарству Милоша Бајића” односи се на изложбу која ће поглед крагујевачке публике у Галерији Рима од вечерас у 19 сати усмерити ка делу стваралаштва овог нашег великог сликара и познатог професора. Организована у сарадњи са уметниковим сином Дарком Бајићем и кћерком Јесенком Бајић, поставка баштини групу апстрактних слика насталих у периоду од средине педесетих до почетка шездесетих година 20. века и даје један преглед развоја његовог апстрактног израза по којем је упамћен.

Невена Мартиновић, историчарка уметности и кустоскиња овог излагачког простора наглашава да је реч о распону година између 1955. и 1962. и да се може пратити стваралачка линија од асоцијативног предела из средине педесетих, преко напуштања предметности у сликама умерено геометризованих структура из друге половине шесте деценије до увођења елемената акционог сликарства у радовима с почетка седме деценије. Биће, тако, до 25. јула изложена и нека од амблематских дела тога раздобља, међу којима је и „Котор I” из 1955, која се сматра његовим најранијим апстрактним делом, затим „Динамизам простора” излагана на уметниковој самосталној изложби 1958, као и слике „Композиција у смеђем” којом је наступио на Првом тријеналу ликовних уметности 1961. и „Унутрашња структура” приказана на Октобарском салону 1962. године.

„Време када је Бајић (1915–1995) био члан Децембарске групе (1955–1960) обележило је његове ране продоре у подручје апстракције, у чему је предњачио на овдашњој ликовној сцени. Док су се његове колеге сликари постепено одвајали од призора, опрезно апстрахујући форме, он се у својим радовима сасвим ослободио предметног света и препустио аутономној унутрашњој стварности слике. Својим талентом, стваралачким темпераментом и познавањем збивања на савременој међународној сцени Бајић је успео да сликама из овог периода начини корак даље унутар овдашње уметничке средине и самостално, сопственим ликовним истраживањима, успостави везе са актуелним европским тенденцијама у сликарству”, објашњава наша саговорница и наглашава мишљења својих колега који истичу да се у шест деценија дугом стваралаштву овог аутора може пратити мноштво укрштених линија фигурације и апстракције, подстакнутих његовом великом уметничком енергијом.

Подсетимо, Бајић (Ресановци, 1915 – Београд, 1995) је у Београду завршио основу школу, гимназију и Учитељску школу (1935). Похађао је сликарски курс код Петра Добровића и завршио прву годину Уметничке школе у класи Бете Вукановић. Радио је као учитељ у Македонији, а по избијању Другог светског рата прикључио се Ваљевском партизанском одреду. Највећи део рата провео је у заробљеништву, најпре у логору на Бањици у Београду (1942–1944), а потом у нацистичком концентрационом логору Маутхаузен (огранак Ебензе) у Аустрији (1944–1945), што је и те како оставило трага и на његову уметност. Посебно се истиче читав опус крокија и цртежа насталих у логорима, као и слика које је под утиском онога што је преживео створио касније.

По завршетку рата уписао је другу годину студија на Академији ликовних уметности у Београду, где је и дипломирао, а затим завршио специјални течај у класи Марка Челебоновића. У истој установи радио је као асистент, доцент и професор све до пензионисања. Самостално је излагао од 1952, поред поменуте Децембарске групе био је члан и групе Самостални (1951–1955), као и један од оснивача уметничке колоније у Бачкој Тополи (1953). Објавио је књигу „Матхаузен” 106621 (1975), добитник је више награда, одликовања и друштвених признања, а аутор је и фресака, мозаика и керамика у Малом Иђошу, Гунарошу, Београду, Бачкој Тополи, Суботици, Новом Грахову и Ресановцима.

Његова дела чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Музеју Зептер у Београду, Поклон збирци Рајка Мамузића у Новом Саду и другим музејима у Србији, као и у угледним јавним и приватним колекцијама у иностранству.