Рупел: Имам веру, немам решење

Од нашег сталног дописника 
Љубљана, 16. јуна – „Ризично је рећи да ћемо оживети уговор”, рекао је данас словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел. „Имамо проблем, мада мислим да треба очувати веру у дух ЕУ и њен наставак”, додао је он, уз признање „ја немам решење”. Рупел је уочи сусрета са колегама из ЕУ рекао да „мисли” да догађај у Ирској нема везе са процесом проширења ЕУ, јер је тај „покренут сагласно, па нема потребе да то двоје (Лисабон и проширење) сад повезујемо”.

Његов став се разликује од става бројних других лидера ЕУ који су уочи ирског референдума тврдили да је „Лисабонски уговор кључан за даље ширење Уније”.

Рупел данас није желео да толико говори о проширењу ЕУ, колико о „ЕУ као потреби због њенеглобалне улоге”, односно „због енергетске сигурности и свих могућих изазова који вребају за хоризонтом”.

Француски амбасадор при ЕУ Пјер Селал је, тик уочи обелодањивања резултатареферендума у Ирској, у петак представио у Бриселу четири главна приоритета француског председавања ЕУ, а то су: имигранти, климатске промене, те одбрамбена и пољопривредна политика.

Француско председавање ће посебно обележити три ствари, рекао је он, а то су избори за Европски парламент 2009, обликовање нове Европске комисије, планирање спровођења Лисабонског уговора 1. јануара 2009, те несигурност због скакања цена хране и горива.

Селал није ни поменуо западни Балкан, „једну од пет црвених нити словеначког председништва” („Дело”), а на питање о шансама Хрватске да брзо уђе у ЕУ избегао је, каже, ништа више изузев да Француска „циљеве проширења” жели да оствари „посебно енергично”.

„Наша главна четири приоритета неће се изменити без обзира на исход (ирског) референдума”, додао је Селал. Представник института Центар за европску политику, који је припремио представљање француских приоритета у Бриселу, додао је да су ти приоритети уједно План Б француског председништва у случају да Ирци поново кажу „не” ЕУ, чиме је признао да Француска нема резервни план за „Лисабон”.

Иако Лисабонски уговор представља верзију уставне повеље ЕУ скромнијих амбиција од претходних, словеначки медији преносе да „Саркозију у улози дежурног ватрогасца сад не преостаје ништа друго него да одмах путује у Чешку, која ће ЕУ водити почетком 2009”, али ће данас уместо о „кадровским питањима”, која ће бити актуелна током француског председавања, морати са домаћинима у Прагу да тражи пут „из неприлике коју су закували Ирци”.

„Да иронија буде већа, управо је Чешка једина чланица ЕУ која може да заустави поступак ратификације; не толико због председника државе Вацлава Клауса, познатог евроскептика, који је већ казао да је ’ово крај Лисабона’, већ због става прашког сената, јер је председник Горњег дома чешког парламента Премил Соботка, који је уједно члан Либералне странке премијера Мирека Тополанека, потврдио да је ратификација Лисабонског уговора ’де факто окончана’, јер су ’правила игре јасна – ако једна чланица (ЕУ) одбаци уговор, процес се зауставља”, пишу словеначки дневници.

Тополанек је забио још један ексер у ковчег Лисабонског уговора речима да се не треба заваравати да ће „одбацивање у Ирској имати мање последице од претходних примера у Француској и Холандији”.

-----------------------------------------------------------

Да ли одлучује политичка елита или грађани

Бриселу је потребна заједница са јачом социјалном нотом која би решавала свакодневне муке житеља, каже премијер Франсоа Фион

Француски председник Николас Саркози признаје да ће му „ирско не" отежати посао током председавања ЕУ у другој половини 2008, али тражи наставак ратификација у преосталим државама - како Европа не би пала у још дубљу кризу „после (ирског) инцидента", пише љубљанско „Дело" у уводнику под насловом „Хладан туш са ирског острва".

„Ако у Ирској одбаце (лисабонски) уговор, њега више нема", цитира „Дело" речи председника владе Франсоа Фиона, уз опаску да се радни народ Ирске „успротивио уговору", што је „знак да (ЕУ) треба заједницу са јачом социјалном нотом која би решавала свакодневне муке житеља, рецимо пораст трошкова хране и горива".

Лист додаје да Ирце „није могуће окривити за евроегоизам", јер су са „зеленог острва Бриселу поручили само оно што би могло да му поручи и осталих 500 милиона Европљана када би их неко, наравно, питао за мишљење". Словеначки дневник види проблем у чињеници да су „интеграциони процеси у Унији све мање доречени и све више жртва 'различитих брзина' те чудних 'концентричних кругова'; нико се не труди да људима објасни промене а отуђеност бриселских институција, и с њом неповерење у 'евробирократију', повећавају се, уместо да се бришу".

Није питање, додаје лист, „зашто смо дозволили да ЕУ у тако важним променама какве доноси Лисабонски уговор, постане талац једног процента становништва, већ зашто је 99 одсто других Европљана дозволило да су тако кључне промене ишле мимо њих тако што су их политичке елите, у страху пред бирачима и њиховим 'неразумевањем европских визија', глатко ратификовале у парламентима; у некима чак тако брзо, да нису успели ни да преведу Лисабонски уговор".

-----------------------------------------------------------

Петеринг: Проширење ЕУ је под знаком питања

Председник Европског парламента Ханс-Герт Петеринг оценио је у Берлину да је ирско „не" гурнуло ЕУ у кризу која онемогућава даље проширење Уније „изузев можда у случају Хрватске".

„Ако Лисабонски уговор не постане пуноважан, неће бити могућа нова проширења - једини изузетак је можда Хрватска", рекао је Петеринг за „Билд". Хрватски председник Стипе Месић је у петак изразио незадовољство над оним што се десило у Ирској, речима да „сад када су искористили приступне и структурне фондове, када су се фантастично развили - изненађен сам да ту стаје њихова солидарност".