Комарци нападнути отровом

После неколико одлагања синоћ око 18.30 часова коначно је из авиона расута отровна течност против комараца по градским обалама и зеленилу, а према речима Бранислава Божовића, градског секретара за заштиту животне средине, од 2001. године никада касније није обављен овај посао. Као и увек до сада Божовић је за одуговлачење у запрашивању „оптужио" временске прилике, а јуче је дао одговор на питања читалаца, који непрестано зову редакцију и питају зашто градске власти дозвољавају да комарци несметано харају.

Нема сврхе, како каже, просипати отрове против комараца из ваздуха уколико нису обезбеђене повољне временске прилике за то. Предуслови на које је ове сезоне данима чекано су да не буде влаге, да не дува ветар и да није претопло. Нагласио је да се у многим земљама света власти против ових инсеката боре само са земље. У Венецији, каже, такође има комараца али отрове распршују само са тла.

- У многим деловима света уопште не користе авионе за борбу против ових инсеката. У САД на пример не просипају отрове из авиона, јер сматрају да је то штетно по становништво. Овде користимо овај вид борбе против комараца јер суграђани то захтевају. Ти отрови могу бити опасни уколико се проспу у већим количинама, што код нас није случај. Све је строго контролисано и надзирано од стране стручњака и не постоје савременија средства за борбу против комараца - објашњава Божовић.

Припреме за акцију трајале су јуче током целог дана, а распршивање су будно пратили наши највећи стручњаци са Пољопривредног факултета и Института за истраживања у пољопривреди. Истовремено када су запрашивани градски паркови и шеталишта са земље, око 20 авиона привредне авијације расипало је течност из ваздуха по обалама, великим шумским појасевима, кејовима и осталим површинама које је немогуће запрашити са земље. Да би успешно уништили комарце неопходно је да бар 24 часа не падне киша.

- Сигурно бисмо имали мање проблема да није неких несавесних грађана, који не уређују шахтове и терасе и остављају кофе са водом поред башта које заливају. Отровом из ваздуха боримо се против одраслих комараца, док на земљи запрашујемо њихове ларве - истиче Божовић.

Отров се расипа из специјалних уређаја, па се стварају јако ситне капи од којих настају облаци који се фронтално шире на одрасле комарце, објашњава Божовић.

Д. Јокић

-----------------------------------------------------------

Летеће крвопије излећу и из конзерве

Ове године у просеку неколико стотина комараца зуји над сваким човеком за сат времена шетње

Шутирати једну од бројних конзерви разбацаних по улици крајње је неваспитано али, ако је човек исувише гадљив да је подигне и баци у контејнер, боље је изгазити је или јако гурнути ногом. Испражњена конзерва у летње доба лако постаје топло, влажно и лепљиво легло за 200 комараца. Неколико стотина крилатих пијавица управо јесте број који у просеку кружи над главом сваког ко ових врелих дана потражи расхлађење покрај река. За сада, овогодишњи просек за Београд показује да се за сат времена шетње на отвореном око сваког човека сјати стотину комараца.

Та бројност мања је него прошле године, али је тешко оценити да ли је то хир природног циклуса или заслуга биолога и санитараца. Они су прву акцију сузбијања комараца имали у рано пролеће. Следећа је обављена јуче. У међувремену, грађани су псовали и шиштали кроз зубе горе него што комарци зује, не верујући да баш ништа није могло да се предузме раније, док су дани били мирни и пре него што су комарци почели да насрћу у ројевима, ловећи људе кад изађу на улице и опседајући њихове прозоре када се затворе у кући.

– Комарце смо почели да сузбијамо још док су били у стадијуму ларве, у марту, и та акција и даље траје. Сада прелазимо и на запрашивање из ваздуха како бисмо потиснули одрасле јединке, али то је било немогуће по ветровитим и кишним данима – каже др Иван Алексић из Института за биоциде и медицинску екологију.

Ако је то утеха, изгледа да ове године комараца нема на Ади. И то се дешава, живи организми су непредвидиви, објашњавају стручњаци. Критична подручја су, као и сваког лета, обале, нарочито Ушће, Земунски кеј, Борча, Остружница, Макиш и рукавци река. Онај ко обрадује себе излетом на велике зелене површине ризикује, такође, да послужи себе летећим крвопијама као закуску на летњем пикнику.

Престоница, са разгранатим воденим токовима и још не потпуно уништеним зеленилом, има све природне предуслове за плодно станиште комараца, али праву кривицу за муке са комарцима сноси људски немар. Осим конзерви разбацаних ван канти за ђубре, легла су у незапушеним бурадима, рекама муљевитим од ђубрета, напуштеним и преплављеним чамцима, гумама изваљеним покрај пута, отвореним шахтовима, претрпаним септичким јамама, којима се испомаже трећина становника главног града. Да грађани почисте смеће за собом, изворишта комараца би се преполовила, да пријављују своје поплављене подруме, биолози би знали која изворишта комараца треба очистити, објашњава професор Петар Вукша са Пољопривредног факултета у Београду. Најгори су ипак запуштени канали и изврнута корита речица, где је вода променила ток, за шта се могу побринути једино власти. Како се за то нико није старао годинама нити бар водио евиденцију таквих места, тешко је сада означити све мете за запрашивање.

– Немогуће је отклонити све баре али, када бисмо санирали известан број и вратили воду у корита река, комарци би нам задавали мање мука. Људи се жале да многе светске метрополе комарци не нападају као Београд, што је тачно, међутим, овде су савршени географски и климатски услови за њихов развитак, док нам недостаје страна култура живљења. Грађани морају да сарађују и власт мора да буде потпуно ангажована – рекао је професор Вукша.

Има међу стручњацима и оних који нису задовољни ни поступцима својих колега. Професор Душан Петрић са Пољопривредног факултета у Новом Саду већ неколико година упозорава да је неопходна опсежна база података о свим леглима комараца и сузбијање комбинованим методама. Према његовим речима, податке нико не скупља, па пилоти хемикалијама и биоцидима засипају све водене и зелене површине где би комарци могли да се настане, дословце бацајући у ветар средства и новац на локацијама где летећих пијавица нема.

– Таблете које се убацују у сенкрупе како би отерале комарце људи често користе за заштиту парадајза и других усева у својим баштама – наводи професор Петрић.

В. Вукасовић

-----------------------------------------------------------

Од спреја до стика

Широк је асортиман производа за заштиту од комараца који се нуди у апотекама, парфимеријама и маркетима, а најпродаванији су „раид", „ЛМ токс" и „аутан".

Разлика је у примени, зависно да ли се користи за затворену, отворену просторију или се наноси на кожу. Апарат са паковањем таблета од 30 комада стаје 305 динара, док је само паковање таблетица од 135 до 189.

Нешто скупље је паковање које чине апарат и течност - кошта од 263 до 469 динара, зависно од произвођача. За затворене просторије доста се купују и спрејеви и базе које делују десет дана по 24 сата. Како одмор у природи не би покварили инсекти, добра опција за заштиту јесу миришљаве спирале, које се могу купити за 153 динара.

Л. М.