Трговински рат Америке и Кине стиже у Африку

У трговинском сукобу Америке и Кине, Африка је у опасности да се нађе између две ватре, упозорио је недавно Ухуру Кенијата, председник Кеније, уочи неуобичајено напетог гласања за место несталног члана Савета безбедности УН са Црног континента. Наиме, иако је Афричка унија званично подржала кандидатуру Кеније, суседни Џибути – у којем и Америка и Кина имају војне базе – одлучио је да се и он препоручи као погоднији представник Црног континента на Ист риверу од 2021. године. Након невиђеног лобирања два афричка суседа једног против другог, Кенија се у другом кругу изјашњавања чланица Генералне скупштине, и онда тесном већином (Најроби је добио два гласа више од неопходних 127) изборила за фотељу у СБ УН.

„Хајде да (Африка) не буде усисана у некакав изолационизам. Истовремено, нећемо дозволити да (Африкa) буде терен за истресање туђе робе”, поручио је Кенијата у интервјуу за лондонски „Фајненшел тајмс”, уприличеном у канцеларији Атлантског савета за Африку у Најробију.

Како ће се Кенија на прагу билатералних трговинских преговора с Америком (мимо Афричке уније), и од почетка миленијума пословно умрежена с Кином, изборити за „средњи пут” између Вашингтона и Пекинга, за сада је загонетка.

У међувремену, Кенија – земља на стратешкој локацији на западном ободу Индијског океана, у којем Лондон и Вашингтон одавно имају солидна војна вежбалишта – високо је на радару званичног Пекинга.

„Честитамо влади председника Ухуруа Кенијате што је обезбедио да се железничком пругом између луке Момбаса и престонице Најроби кроз источну Африку током епидемије вируса корона несметано одвија ток роба”, поручио је кинески лидер Си Ђинпинг током виртуелног кинеско-афричког самита, одржаног средином јуна. Два дана након Сијеве похвале пруге Момбаса–Најроби, Апелациони суд у главном граду Кеније прогласио је управо ту 472 километра дугу пружну везу између Момбасе и Најробија (пуштену у рад 2017) – „незаконитим пројектом”. Елемент потенцијалне драме у тој пресуди јесте чињеница да су ту пругу подигли кинески градитељи, средствима из кредита који је Кенија узела код кинеских банака под јавно необјављеним условима отплате. Противници кинеске пруге Момбаса–Најроби и додатног крака Најроби–Наиваша близу западне границе Кеније и Танзаније (за који се држава задужила у Кини додатних 1,5 милијарди долара) нису крили усхићење због пресуде Апелационог суда.

„Кинески империјалистички планови доживели су велики удар у кенијском суду”, коментарисала је регионална штампа, одавно скептична према силовитом нововековном продору друге највеће економије света у Африку.

Од почетка 21. века до 2017. године Кина је усмерила више од 143 милијарде долара ка 49 држава Африке, тврде подаци Факултета за међународне студије Универзитета „Џонс Хопкинс” у Вашингтону.

У случају нововековне пруге Момбаса–Најроби (уместо ускотрачне британске колонијалне линије из 19. века), Пекинг је средином прошле деценије најавио велике регионалне трговинске амбиције у источној Африци. На свечаном отварању радова, 2014. године, кинески премијер Ли Кећијанг истакао је да ће пруга у будућности повезивати Кенију, Уганду, Руанду, Бурунди и Јужни Судан, обезбеђујући далеко бржи и јевтини превоз робе и људи. „Овај пројекат демонстрира на делу сарадњу равноправних, а потврђује корисност међусобне сарадње између Кине и источне Африке”, нагласио је Ли.

Противници кинеског железничког искорака у источну Африку – преко Кеније – од тог времена не штеде напоре да зауставе тај мегаинфраструктурни пројекат. Према званично непотврђеним информацијама, уговор кинеских и кенијских партнера у изградњи пруге Момбаса–Најроби азијским протагонистима даје баснословну стратешку предност над локалним саиграчима. На пример, спекулише се да у уговору „Момбаса–Најроби” стоји да је у случају било каквог правног спора или кашњења у отплати рата кредита надлежан једино суд у Кини. Званични Пекинг и званични Најроби нису се ни раније оглашавали против сличних притужби које су лане стигле до Врховног суда у Најробију. Дотични суд одбацио је тужбу противника пруге и наложио да се њихови „рекла-казала” докази избаце из судских списа. По одбијеници, парничари су се жалбом обратили Апелационом суду. А тамо – судије су закључиле да је држава, мимо законске процедуре и без тендера, посао изградње пројекта од националног значаја нетранспарентним каналима и без конкурса за јавне набавке доделила једном извођачу и дугорочно се везала за један финансијски извор под сумњивим условима.

Шта сада бива с пругом којом је од 2017. године кроз Кенију превезено 13.000 возова крцатих робом и људима? Шта ће се десити с плановима за продужење железничке мреже до границе с Угандом и даље ка екватору? И то у тренутку када домаћин кинеском оператеру тих трачница дугује више од 380 милиона долара неисплаћених обавеза.

Амерички трговински преговори с Кенијом и судска сенка над мегакинеском пругом могу утицати на односе Најробија с Вашингтоном и Пекингом у Савету безбедности УН.