Најчешће заједно на екрану

Милена Дравић и Драган Николић

Упознали су се 1969. на сету филма „Хороскоп” Б. Драшковића, а у тајности венчали три године касније на паузи снимања филма „Како су се волеле две будале” А. Ђорђевића. Од 1972. до 1974. били су протагонисти ТВ серије скеч карактера „Образ уз образ”. У оквиру ње, угостили су многе познате личности – Микија Јевремовића, Здравка Чолића, Миодрага Петровића Чкаљу, Мију Алексића, Јосипу Лисац... Године 1978. снимили су и новогодишњи специјал емисије, што су поновили 1991. Брачни пар тумачили су 1981. у кратком филму „Почнимо живот из почетка” Д. Ћорковића, а у телевизијском филму П. Велиновића „Двобој за троје” из 1996. бивше партнере. Запажене роле били су им Ташана и хаџи Замфир, родитељи Зоне Замфирове у истоименом остварењу Здравка Шотре из 2002. Обоје су играли у ТВ и филмским остварењима „Позориште у кући”, „Повратак отписаних”, „Метла без дршке”, „Госпођа министарка”...

Милена Дравић и Љубиша Самарџић

Први пут су виђени на екрану 1962. у филму „Прекобројна” Б. Бауера и од тада, чини се, нису се раздвајали. Држе рекорд са преко 25 заједничких наслова – „Козара”, „Девојка”, „Битка на Неретви”, „Љубавни живот Будимира Трајковића”, „Полицајац са Петловог брда”... У једном интервјуу за „Летњи АС” 1983. Самарџић је говорио о омиљеним глумачким партнеркама, а прва од њих била је, наравно, Милена. Том приликом, изјавио је да је срећан што је уз њу ушао у кинематографију и уз њу и остао. За себе је рекао да је од оних глумаца који су много волели на екрану, а нису много љубили. Две године након тог интервјуа, пољубио је Милену у филму „Није лако са мушкарцима” М. Вукобратовића.

Драган Николић и Маја Сабљић

Љубавни пар тумачили су 1986. у филму „Мис” А. Хусића. Он је тумачио новинара Андреја који јури добру причу, а она певачицу Лану која се пријавила за такмичење за мис јер је то био једини начин да покаже свету свој таленат за певање. Осам година касније поновили су сарадњу у остварењу „Биће боље” М. Јелића. На публици симпатичан начин изнели су улоге рели возача Дулета и манекенке и глумице Наде. Њих двоје су бивши супружници, али и власници кафића „Биће боље” који је судском одлуком додељен по пола, а на који баце око локални рекеташи.

Најозбиљнији заједнички пројекат Драгана и Маје био је „Лавиринт” М. Лекића, домаћи кандидат за награду „Оскар” за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 2002. годину. У том савременом трилеру Николић глуми излеченог коцкара Попа који се враћа у Београд и поверава брату да га мучи савест што није помогао покојном другу Зорану када му се обратио за помоћ. Непосредно након повратка, Поп упознаје мистериозну Сузану Лојтес коју је сјајно донела Сабљићева.

Обоје су играли и у „Позоришту у кући”, „Грозници љубави”, „Бољем животу”...

Бранка Пујић и Драган Јовановић

Били су на истој класи, а заволели су се управо на сету, и то 1990. за хорор филм „Свето место” Ђ. Кадијевића. Након тога обоје су глумили у великом броју остварења – „Загреб–Београд преко Сарајева”, „Биће боље”, „Два сата квалитетног ТВ програма”, „Ни на небу ни на земљи”, „Свадбени марш”, „Стижу долари”...

Донедавно гледаоци су опет имали прилику да их виде заједно у серији „Швиндлери” Немање Ћеранића и Мирослава Лекића, према сценарију Ђ. Милосављевића, у којој играју Софронија Софру Игњатовића и његову супругу Соколију. Овог пута придружила им се и ћерка Анђела која тумачи „паланачку принцезу” Софију Игњатовић.

Никола Којо и Гала Виденовић

Први пут заједно на филму Гала Виденовић и Никола Којо 1982. године одиграли су заљубљени школски пар у филму М. Јелића „Мој тата на одређено време”. Љубав на екрану репризирали су након две године у остварењу З. Чалића „Шта се згоди кад се љубав роди” као Рускиња Наташа Николајевна Козлова и Михајло Миша Павловић, потом 1986. у наставку „Жикина династија”.

Оно што је прикупило симпатије њихових обожавалаца јесте поновна сарадња после више од 20 година у серији „Пет” Б. Ђога. Виденовићева тумачи опасну банкарку Катарину Радић, а Којо се појављује као њен незгодни бивши муж Бојан.