Балкан има велика очекивања од немачког председавања Европском унијом

У немачко председавање Европском унијом полажу се велике наде, између осталог и на Западном Балкану, где се очекује подршка за процес проширења, пише „Дојче веле”.

Немачка канцеларка Ангела Меркел јасно је дала до знања шта су приоритети немачког председавања ЕУ: на самом врху је суочавање са кризом због пандемије короне, укључујући обнову погођене европске економије, као и Брегзит, наводи немачка медијска кућа.

Ипак, земље Западног Балкана имају огромна очекивања од нове улоге Берлина, која међутим, како тврди „Дојче веле”, ни у теорији не могу да се испуне.

Албанија и Северна Македонија имају најбоље шансе да напредују у својим напорима за брже приближавање ЕУ јер се Немачка за то залаже већ дуже време.

Али, прошлог октобра успориле су их Француска, Холандија и Данска својим ставом да нема приступања без далекосежних реформи у земљама-кандидатима и да је то могуће тек након темељне реформе структура Европске уније.

Како оцењује „Дојче веле”, у реакцији типичној за ЕУ, критеријуми за приступ козметички су ревидирани и Тирани и Скопљу је коначно у марту дато зелено светло.

„Дојче веле” тврди и да се многе балканске земље ослањају на Европску унију, а посебно Немачку, ради финансијске подршке за важне инфраструктурне пројекте: на пример, железничку везу између Ниша и Приштине, изградњу аутопута у Босни и Херцеговини дуж европских транзитних коридора и изградњу или проширење гасовода и нафтовода између земаља југоисточне Европе, како би се коначно повезале.

Олакшавање путовања је на врху листе жеља свих балканских земаља, а то се посебно односи на младе људе.

Проблем политике ЕУ на Балкану одувек је била фрагментација надлежности, одавно свих 27 земаља не вуку заједно на исту страну, а поред тога, избор особља у Бриселу често наилази на неразумевање.

„Дојче веле” пише да је тако Шпанац Жозеп Борел одговоран и за Балкан.

Његов изасланик за тај регион је бивши словачки министар спољних послова Мирослав Лајчак.

Међутим, пошто Шпанија и Словачка из унутрашњеполитичких разлога одбијају да признају Косово, шансе за искрену равнотежу Београда и Приштине нису нарочито добре, тврди „Дојче веле”.

У последње време, Сједињене Америчке Државе, које на Балкану следе своје циљеве, у том региону све више изазивају ЕУ.

Циљеви САД често нису у складу с идејама Брисела, а најновији пример је стари сукоб Србије и Косова, наводи „Дојче веле”.

САД, као дугогодишњи посредник, буквално су скинуле кајмак када су 27. јуна, без координације са Бриселом, позвале лидере двеју страна у Белу кућу.

Спектакуларни састанак је пропао само зато што је амерички тужилац Међународног суда за Косово у Хагу изненада објавио оптужницу против председника привремених приштинских институција Хашима Тачија, који је као бивши вођа побуњеника, заједно с другим оптуженима, одговоран за убиство око 100 људи у рату 1998/99, преноси Танјуг наводе „Дојче веле”.

Тиме се ЕУ вратила у игру, а у јулу ће лидери Београда и Приштине разговарати у Паризу, што је планирано у Бриселу.