Меркелова: „Северни ток 2” ће бити изграђен

Берлин и Вашингтон су на ивици коначног разлаза због опречних виђења судбине „Северног тока 2”, руско-западноевропског гасовода који треба да удвостручи испоруке сибирског гаса Европи преко Немачке. Канцеларка Ангела Меркел упозорила је у Бундестагу да најављене америчке екстратериторијалне санкције против тог гасовода „нису компатибилне” с немачком интерпретацијом правних стандарда.

„Морамо признати да новопредложене санкције компликују изградњу (’Северног тока’). Верујемо да би завршетак тог ’економског пројекта са политичком компонентом’ био права ствар, и ми ћемо следствено томе деловати”, најавила је канцеларка првог дана шестомесечног немачког председавања Европском унијом.

Дан раније је амерички конгресмен Стив Вомак објавио на „Твитеру” да је Сенат уврстио два предлога закона (поднета 4. и 25. јуна) о „заштити енергетске безбедности Европе” у нацрт закона о одбрамбеном буџету САД за ову годину. Оба законска предлога, предвиђају широку, али не и идентичну палету актера којима би због учешћа у завршавању „Северног тока 2” (од 1.220 километара, преостали су радови на око 150 километара) нове америчке санкције могле озбиљно загорчати живот и посао. Подсећања ради, амерички сенатор Тед Круз, протагониста првог законског предлога о овим санкцијама, оценио је да „’Северни ток 2’ представља критичну претњу националној безбедности Америке, те он не сме бити завршен”.

То што је нова рунда санкција припојена нацрту одбрамбеног буџета маневар је већ виђен приликом усвајања првог круга америчких санкција против „Северног тока 2” крајем децембра, чиме је председник Доналд Трамп доведен у обавезу да због статуса одбране стави свој потпис на такав („проширени”) документ.

Другим речима, нове америчке санкције „Северном току 2” као да су неминовне.

Идеја да би амерички Конгрес могао имати последњу реч у вези са судбином „Северног тока 2” изазвала је у Бундестагу буру.

„Апсурдно је да би амерички Конгрес требало да делује као регулатор европских питања. Замислите када бисмо у Бундестагу донели резолуцију о енергетској безбедности САД”, истакао је Нилс Анен из немачког Министарства спољних послова.

По његовим речима, нове америчке санкције представљају „директно и тешко мешање у суверенитет и енергетску политику Немачке и Европе. Очигледно је да Америка унилатерално покушава да заустави пројекат, што је потпуно неприхватљиво”.

Анен је изнео уверење Берлина да ће нове санкције против „Северног тока 2” бити „ускоро” изгласане. Ако се то деси, онда је одсвиран „крај трансатлантском партнерству”, оценио је Герхард Шредер, бивши немачки канцелар и председник одбора деоничара швајцарске фирме „Северни ток АГ”, која је власник истоименог гасовода. Реч је о „широком и неоправданом нападу на европску економију”, истакао је Шредер. Он је навео и да најављене санкције угрожавају више од 120 компанија, и баснословне инвестиције вредне око 12 милијарди евра. Америчка иницијатива подрива спољнополитичко јединство Запада, приметио је Шредер.

Немачка и Европа су, изгледа, пред судбоносним избором између опција које им најављују Москва и Вашингтон. Владимир Чизов, руски амбасадор при ЕУ, тврди да „ништа неће зауставити ’Северни ток 2’, и да је на Немачкој и ЕУ да оцене најављене америчке мере”. Роналд Гидвиц, амерички амбасадор са посланством у Бриселу, најављује да Вашингтон неће одустати од намере да сапне „Северни ток 2” и све његове актере.

„Не можемо никог спречити да купује гас од Русије, али то можемо отежати, и ту нећемо скривати наше намере”, најавио је.

Немачка и ЕУ незванично најављују висок зид „одбране” од тих америчких санкција. Трансатлантски мегдан делује неизбежно.