Друкчије од Србије

Виђења српског студентског живота у Америци вероватно има скоро колико и српских студената у Америци, дакле много. Утисци стижу са разних крајева САД и често говоре подједнако и о Србији и о Америци.

Разлози за одлазак варирају: од квалитета школовања, преко могућности за спортске стипендије, до чисте жеље за авантуром.

Посебно су интересантни први утисци. Што се тиче система школовања, нека запажања су заједничка: предавања су обавезна, домаћи задаци су честа појава на дипломским, а чак и на неким последипломским студијама, професори се лично ангажују у раду са студентима.

Мишљења о таквом начину студирања су, међутим, разноврснија. Да ли је систем тежи или лакши од нашег? Да ли је пријатнији? Бољи или гори? Одговори иду од једне до друге крајности.

„У току семестра ради се по цео дан, уз стални осећај да је времена мало. Тестове имамо сваке недеље, поред домаћих, и они нас терају да редовно учимо. Зато кад дође последња недеља семестра и имамо финалне испите сви смо практично без бриге”, каже Милица Ђурић, студент прве године на Амхерст колеџу.

С друге стране, некима смета осећај као да су још увек у средњој школи: „Ја домаћи нисам радила од основне школе, тако да је то у почетку био мали шок”, каже Драгана Перковић, која је докторирала електронски инжењеринг на масачусетском универзитету.

„Не волим што у 23. години седим у школској клупи сваког дана по 4-5 сати”, објашњава Јелена Јовић, студент четврте године на Универзитету Вангард у Јужној Калифорнији.

Што се тиче самог садржаја, амерички систем омогућава избор бројних предмета ван уже области специјализације. Међутим, управо због те ширине, америчко образовање може бити мање детаљно, нарочито ако га поредимо са нашим факултетима природних наука.

Једна од главних одлика система јесте директна веза студирања и ваннаставних активности, спорта, као и друштвеног и домског живота.

Велики број активности је организован и „на изволте”, али, исто тако, има мање спонтаности у дружењу, што се огледа у популарности братстава, клубова и тајних друштава.

„Мој је утисак да Американци воле да формализују ствари, као и да сваку активност врло брзо почињу да схватају претерано озбиљно (последица свеприсутног такмичарског духа)”, каже Милица Вујовић, студент четврте године Универзитета Јејл.

Истовремено, новостечена независност се осећа у свим аспектима, напомиње Милица Ђурић: „Од оних најбаналнијих, као што су прање веша и чишћење собе, до доношења важних и тешких одлука с временском разликом од шест сати, што значи да ти у том моменту све драге особе код куће спавају.”

„Дешавало се да због пријатеља са факултета пожелим и да останем да живим у Америци, али та мисао траје само док авион не додирне сурчинску писту. Након тога, схватим колико је лепо бити код куће”, додаје Милица Вујовић. „У суштини, у протекле четири године живела сам два одвојена живота у којима су приоритети и приступ тим приоритетима потпуно различити. Оба ме испуњавају, али на различите начине.”

Ипак, честе промене околине и навика некима тешко падају, други су се просто потпуно прилагодили Америци, па посете Србији своде на минимум. Али не треба заборавити да одлука о студирању у Америци не подразумева и одлуку о животу у њој.

„Највише ми недостаје наш дух и гостопримство, пошто то овде баш и није тако”, каже Драгана Перковић.

Доживљај живота на америчком колеџу зависи од личне природе, а процес пријављивања може деловати застрашујуће (свако ко је имао искуства с бројем захтеваних формулара, испита и докумената нерадо се сећа искуства). И поред тога, наши ђаци у Америку одлазе из свих крајева Србије и из великог броја средњих школа, од оних које редовно шаљу одређени број ученика до оних у којима је то ретка појава.

Исто тако, нису само одликаши добродошли, поготово ако је успех у школи праћен активним бављењем спортом. Чак и без тога, није неизводљиво уписати се, поготово на богатије факултете који цене демографску разноликост.

„Укратко – препоручио бих студије овде свакоме ко жели да искуси нешто потпуно другачије од Србије, прошири своје видике и открије један сасвим нови свет”, каже Ђорђе Радичевић, студент друге године на Принстону.

Све у свему, одлука о одласку на студије у иностранство није једноставна, као ни процес пријављивања на студије. Међутим, за знатижељне, то је опција коју вреди истражити.

свршени студент колеџа Васар, држава Њујорк