Drukčije od Srbije

Viđenja srpskog studentskog života u Americi verovatno ima skoro koliko i srpskih studenata u Americi, dakle mnogo. Utisci stižu sa raznih krajeva SAD i često govore podjednako i o Srbiji i o Americi.

Razlozi za odlazak variraju: od kvaliteta školovanja, preko mogućnosti za sportske stipendije, do čiste želje za avanturom.

Posebno su interesantni prvi utisci. Što se tiče sistema školovanja, neka zapažanja su zajednička: predavanja su obavezna, domaći zadaci su česta pojava na diplomskim, a čak i na nekim poslediplomskim studijama, profesori se lično angažuju u radu sa studentima.

Mišljenja o takvom načinu studiranja su, međutim, raznovrsnija. Da li je sistem teži ili lakši od našeg? Da li je prijatniji? Bolji ili gori? Odgovori idu od jedne do druge krajnosti.

„U toku semestra radi se po ceo dan, uz stalni osećaj da je vremena malo. Testove imamo svake nedelje, pored domaćih, i oni nas teraju da redovno učimo. Zato kad dođe poslednja nedelja semestra i imamo finalne ispite svi smo praktično bez brige”, kaže Milica Đurić, student prve godine na Amherst koledžu.

S druge strane, nekima smeta osećaj kao da su još uvek u srednjoj školi: „Ja domaći nisam radila od osnovne škole, tako da je to u početku bio mali šok”, kaže Dragana Perković, koja je doktorirala elektronski inženjering na masačusetskom univerzitetu.

„Ne volim što u 23. godini sedim u školskoj klupi svakog dana po 4-5 sati”, objašnjava Jelena Jović, student četvrte godine na Univerzitetu Vangard u Južnoj Kaliforniji.

Što se tiče samog sadržaja, američki sistem omogućava izbor brojnih predmeta van uže oblasti specijalizacije. Međutim, upravo zbog te širine, američko obrazovanje može biti manje detaljno, naročito ako ga poredimo sa našim fakultetima prirodnih nauka.

Jedna od glavnih odlika sistema jeste direktna veza studiranja i vannastavnih aktivnosti, sporta, kao i društvenog i domskog života.

Veliki broj aktivnosti je organizovan i „na izvolte”, ali, isto tako, ima manje spontanosti u druženju, što se ogleda u popularnosti bratstava, klubova i tajnih društava.

„Moj je utisak da Amerikanci vole da formalizuju stvari, kao i da svaku aktivnost vrlo brzo počinju da shvataju preterano ozbiljno (posledica sveprisutnog takmičarskog duha)”, kaže Milica Vujović, student četvrte godine Univerziteta Jejl.

Istovremeno, novostečena nezavisnost se oseća u svim aspektima, napominje Milica Đurić: „Od onih najbanalnijih, kao što su pranje veša i čišćenje sobe, do donošenja važnih i teških odluka s vremenskom razlikom od šest sati, što znači da ti u tom momentu sve drage osobe kod kuće spavaju.”

„Dešavalo se da zbog prijatelja sa fakulteta poželim i da ostanem da živim u Americi, ali ta misao traje samo dok avion ne dodirne surčinsku pistu. Nakon toga, shvatim koliko je lepo biti kod kuće”, dodaje Milica Vujović. „U suštini, u protekle četiri godine živela sam dva odvojena života u kojima su prioriteti i pristup tim prioritetima potpuno različiti. Oba me ispunjavaju, ali na različite načine.”

Ipak, česte promene okoline i navika nekima teško padaju, drugi su se prosto potpuno prilagodili Americi, pa posete Srbiji svode na minimum. Ali ne treba zaboraviti da odluka o studiranju u Americi ne podrazumeva i odluku o životu u njoj.

„Najviše mi nedostaje naš duh i gostoprimstvo, pošto to ovde baš i nije tako”, kaže Dragana Perković.

Doživljaj života na američkom koledžu zavisi od lične prirode, a proces prijavljivanja može delovati zastrašujuće (svako ko je imao iskustva s brojem zahtevanih formulara, ispita i dokumenata nerado se seća iskustva). I pored toga, naši đaci u Ameriku odlaze iz svih krajeva Srbije i iz velikog broja srednjih škola, od onih koje redovno šalju određeni broj učenika do onih u kojima je to retka pojava.

Isto tako, nisu samo odlikaši dobrodošli, pogotovo ako je uspeh u školi praćen aktivnim bavljenjem sportom. Čak i bez toga, nije neizvodljivo upisati se, pogotovo na bogatije fakultete koji cene demografsku raznolikost.

„Ukratko – preporučio bih studije ovde svakome ko želi da iskusi nešto potpuno drugačije od Srbije, proširi svoje vidike i otkrije jedan sasvim novi svet”, kaže Đorđe Radičević, student druge godine na Prinstonu.

Sve u svemu, odluka o odlasku na studije u inostranstvo nije jednostavna, kao ni proces prijavljivanja na studije. Međutim, za znatiželjne, to je opcija koju vredi istražiti.

svršeni student koledža Vasar, država Njujork