Ирци евроскептицизам „увезли” из Енглеске

Откако су Ирци на прошлонедељном референдуму одбацили Лисабонски уговор, европски и светски медији свакодневно покушавају да пронађу нове, праве разлоге ирског незадовољства, надајући се да се на основу њих може предвидети и будућност Европске уније.

Осим ирске штампе, ову тему највише су обрађивали медији у суседној Великој Британији, за коју се верује да има огроман број евроскептика. Би-Би-Си је јуче оценио да Британија и поред кризе у редовима ЕУ није заинтересована за инстант решење и да је у томе подржава Чешка, док Француска и Немачка на све начине покушавају да хитно нађу „лек” за нови бриселски проблем. Ирским „не” данима се подробно бави енглески „Гардијан” који пише да је велики број Ираца гласао против „Лисабона” не размишљајући о суштини уговора, већ о својим локалним проблемима. Незадовољни домаћим политичарима, хтели су да казне владу у Даблину, не у Бриселу.

Утицајни енглески лист наводи пример жене која признаје да није имала представу о томе шта би требало да заокружи, али је у последњем тренутку изабрала „не” јер је чула да би усвајање Лисабонског уговора приморало њене синове да иду у војску.

Ирска влада је мислила да је довољно да се на постерима појаве политички лидери, бизнисмени и свештеници који су стали на страну „Лисабона”, пише „Гардијан”. Нису се потрудили да кажу нешто о садржају уговора. Зато овај дневник закључује да је имплицитна порука власти била „Овај документ је компликован и скоро нечитљив, али верујте нам, нема ничег лошег у њему”. Друга непобитна ствар је, пише „Гардијан”, да је кампања са супротним циљем успела да окупи људе који су иначе жестоки опоненти. Иза ње су стали ултрадесничарски католици, либерални левичари и антимилитаристи, сви играјући на карту страха. Неко је Ирце упозоравао да их очекује легализација абортуса, други су их плашили укидањем војне неутралности, али вирус енглеског евроскептицизма свакако је прешао на територију Ирске, закључује „Гардијан”.

Према писању Ројтерса, на свим формалним и неформалним састанцима лидера ЕУ у скоријој будућности најочекиванији, мада не и најмилији, гост биће ирски премијер Брајан Ковен. Има ли наде за нови референдум, питаће га све колеге, много пута, јавља Ројтерс.

 „Ајриш индипендент” тврди да је председник владе у Даблину под огромним притиском да спасе „Лисабон”, иако Ковен не схвата шта може да учини сада, када су се Ирци већ изјаснили. Овај лист сазнаје да лидери ЕУ очекују од председника ирске владе да „оживи” уговор. Ковен, међутим, размишља како то да изведе, јер би двоструко „не” значило збогом не само уговору, већ и његовом кабинету. „Ајриш индипендент” је у јучерашњем броју објавио истраживање према коме је 70 одсто грађана који су одбили уговор „погрешно мислило” да ће им се убрзо пружити нова шанса за преговоре о сличном документу. Они који нису разумели текст, гласали су „против”. Прикључили су им се и они који страхују да ће се број имиграната повећати, а број радних места смањити.

Извор из ирске владе открио је „Ајриш тајмсу” да су сада политичари ти који осећају панику и да је Ковен преплашен идејом да би преостале чланице уније могле да постигну нови договор који искључује Ирску.

Питање „Ко је изгубио Ирску?” провлачи се ових дана на странама европских, али и најутицајнијих америчких листова.

„Вашингтон пост” тврди да је нарушено европско јединство и коментарише да су ирски гласови довели у питање визију уједињене Европе која се појавила после Другог светског рата.

Америчким читаоцима је предочено да су Ирци оборили уговор зато што им није била јасна суштина документа од 300 страна и зато што сматрају да њихова земља има довољно проблема и без даљих реформи ЕУ.

„Њујорк тајмс” пише да многи грађани Ирске и других чланица ЕУ осећају да је унија „недемократска” и да не поштује потребе малих држава да доносе сопствене законе и одлучују о својој будућности. Амерички лист тврди да су европски уговори „популарнији код европских лидера, него код грађана” и да се зато многи политичари опиру референдумима у својим земљама.

Већина светских медија не очекује да ће ЕУ представити конкретне кораке пре предстојећег самита уније у Бриселу. Би-Би-Си ипак предвиђа да ће лидери држава чланица ускоро морати да изаберу једну од три опције: нови референдум у Ирској, одбацивање Лисабонског уговора или наставак реформи без Даблина.