Киловати Теслиног првенца

Ужице – Преокупирани пандемијом и бригама, Ужичани су готово заборавили на јубилеј објекта којим се поносе. На Илиндан, биће тачно 120 година најстаријој хидроцентрали на реци Ђетињи, уједно и првој на Балкану, направљеној по Теслиним изумима наизменичних струја. Подигнута је само пет година после оне на Нијагариним водопадима. Плато испред ужичке хидроцентрале краси споменик Николи Тесли, а славу и почаст заслужују и њени створитељи, ужичким предузетницима и акционарима ткачнице, смелим да велике сопствене паре уложе у тада неизвесну новотарију.

Историјат ове хидроцентрале, зване „Под градом”,  доказ је како је сложна приватна иницијатива у забитом делу Србије успела да изнедри објекат од стратешког значаја.

Подухват је утемељен на прихватању научних савета професора Ђорђа Станојевића и улагању 215.000 динара у сребру за градњу централе са опремом из Берлина, као и за градску мрежу. Подршка је стигла и од краља Александра Обреновића, који је централи маја 1899. поставио камен темељац. Да би се добио сигуран извор енергије за ткачницу и зарадило на испоруци струје грађанству, из Европе су допремљене тешке електромашине.

Електрана је пуштена у рад на Илиндан 1900. године. Био је то невиђен технолошки искорак у скромној вароши, у коју је струја стигла тако што је „од воде постала ватра”. Гледајући осветљене куће и улице у чуду су тадашњи Ужичани говорили: „Сину виђело из ријеке.”

Ђетињом је од тог времена много воде протекло и централа је постала историјска вредност, музеј са оригиналним „Сименсовим” машинама које још могу да производе струју. Хидроцентралом у новије време газдује „Електропривреда Србије”, која је последњих година предузела њену реконструкцију. На аутентичан објекат дограђен је део машинске зграде у којој је нови агрегат за производњу струје. Музејски део, са две оригиналне „Сименсове” машине из 1900, задржава такво својство – оне ће бити пуштане у рад приликом доласка туристичких група, стручних екскурзија, страних делегација.

– Радови на реконструкцији мале ХЕ „Под градом” су завршени. Вредност инвестиције је 118 милиона динара. У складу са условима Завода за заштиту споменика културе, део машинске зграде са новим агрегатом преуређен је како би чинио јединствену визуелну целину са главним делом објекта у погледу висине и облика крова, у потпуности уклопљен у спољашње контуре и фасаду оригиналне машинске зграде. Преко прелива (слапа) уз хидроелектрану вода ће се и даље испуштати, осим током рада ХЕ, када ће бити коришћен одводни канал. Реализацијом овог пројекта стара ХЕ се враћа у оперативно стање захваљујући додатном агрегату, чија је планирана годишња производња око 1,7 милиона киловат-часова електричне енергије, уз истовремено очување музејског и туристичког капацитета објекта – саопштили су за наш лист из Сектора за односе са јавношћу ЈП ЕПС, додајући да је циљ пројекта да се сачува историјска баштина од значаја за Републику Србију, даље развијају туристички потенцијали локалних средина, те настави коришћење постојеће локације за производњу електричне енергије из обновљивих извора без додатних утицаја на животну средину.

Нови живот од јесени

За 120. годишњицу хидроцентрале, на Илиндан, како ствари сада стоје, дограђена хидроцентрала на Ђетињи ипак неће прорадити.

– Током лета урадиће се испитивања опреме и пробни рад, након чега следи прибављање употребне дозволе. Очекује се да реконструисана хидроелектрана буде пуштена у рад крајем трећег квартала ове године. Због ситуације са пандемијом ковида 19 и мерама за спречавање ширења пандемије није планирано обележавање и свечано пуштање мале ХЕ у рад – напомињу у Сектору за односе с јавношћу ЕПС-а.