Веран „Политици” 88 година

Крушевац – Деведесетпетогодишњи Душан Павишић, економиста у пензији, из Крушевца, већ три деценије сваког јутра одлази по новине у трафику која се налази стотинак метара од његовог стана, поред цркве Светог Ђорђа, подигнуте 1904, баш у години када је настала „Политика”. Душан редовно купује „Политику”, а врло ретко друге новине, само онда када га неко од комшија замоли – сведочи и продавачица у трафици.

Минуле недеље, у јутарњим часовима, у Улици Веце Корчагина, сусрели смо Душана, једног од најстаријих читалаца нашег листа. По тмурном времену, док је киша једва ромињала, ходао је држећи у десној руци штап, а у левој пресавијене новине. Корачао је лагано и нехотице нам помогао да, и пре дозволе, „ухватимо“ занимљиву слику. Помало изненађен, човек застаде, па упита: „Зашто ме сликате?”

Извињавамо се, па објашњавамо. Сазнање да се неко из његових омиљених новина интересује баш за њега као читаоца као да му озари лице на суморној улици:

– Добро, „Политику” читам читаву вечност. Почео сам који месец пре основне школе! Да, баш тако. Мој покојни отац је био врло ревностан читалац „Политике”. Доносио сам му овај лист сваког јутра. Тако сам још пре школе готово научио да читам. Рачунајте, рођен сам 1913. године. Ето, ту је већ осамдесет осма како читам „Политику”!

Душан је, објашњава, за време свог радног века био трговац, па директор некада угледног крушевачког трговачког предузећа „29. новембар”, а онда и наставник предмета техника продаје у средњој Економској школи. „Политику” никада није остављао.

– И онда када ми се нешто, у неком времену, није баш допадало „Политика” је била садржајно најбогатији лист, увек одмеренији од других у свему. Имао сам и ја замерке, али не толике да бих своје новине остављао и узимао друге. Додуше, повремено, у погодним приликама, ишчитавао сам и друге и увек закључивао да је „Политика” боља. Као пензионер, читам све, готово све. Данас је „Политика” пуна животних тема. Ја можда последњих година мало више читам политичку рубрику, па економску, културну, а посебно Србију. Занима ме Крушевац, али желим да знам шта се дешава и у другим местима, као што волим да се у целој Србији зна шта се ради у мом Крушевцу. Јесам ли доста рекао? Јесам, ако хоћете да будемо концизни – пита и професорски одговара старина Душан.

За 88 година читања – мало, кажемо, а за разговор на улици, ипак, довољно.