Бржи поступци за трговину људима, казне и даље благе

Чак 62 одсто жртава трговине људима је малолетно, а 97 одсто њих су женског пола. Жртве су у 82 одсто случајева подвргнуте сексуалној експлоатацији, њих 12 одсто је принуђено на рад, а шест одсто је приморано на вршење кривичних дела. То су подаци удружења „Астра” – Акције против трговине људима, која је истраживала судску праксу у поступцима за три кривична дела – посредовање у обављању проституције, трговина људима и трговина малолетним особама ради усвојења.

Анализирано је 29 кривичних пресуда које су донете 2019. године и закључено је да положај жртава у судском поступку није знатно побољшан у односу на анализе из претходних година. Дужина трајања судских процеса је смањена, па је тако број суђења која су завршена за мање од годину дана повећан и износи 56 одсто у прошлој години, а био је свега 22 одсто у 2018. Број поступака који је трајао од једне до три године је смањен и износи 19 одсто, док је 2018. био 45 одсто. Проценат поступака који трају више од три године је 25 одсто, а у претходној години био је 33.

– Најдужи период одлучивања у другостепеним процесима, мерено од дана доношења првостепене до дана доношења другостепене одлуке износи око седам месеци, док је најкраћи период одлучивања месец дана, па је трајање другостепених поступака приближно као и 2018. године – наведено је у истраживању.

Када је реч о заштити приватности жртава, њихово право на помоћ, стручни савет, информисање и сигурност – то и даље није приоритет у судским поступцима. Од укупно 37 жртава у анализираним процесима, њих 14 је било малолетно, а само 32 одсто оштећених имало је пуномоћника у поступку, а на 15 суђења учествовао је Центар за заштиту жртава трговине људима.

Статус посебно осетљивог сведока имало је шест оштећених, од којих су два малолетна. Само у половини случајева постоје подаци да су коришћене посебне мере за саслушање малолетних оштећених особа, као што је саслушавање у просторијама Центра за социјални рад, у присуству радника центра или путем видео-записа. У половини случајева нема никаквих података да ли су примењене неке посебне мере, а један малолетник је искористио право да не сведочи против својих родитеља.

Јавност је била искључена у 62 одсто случајева, али треба имати у виду да је половина пресуда донета на основу споразума о признању кривичног дела, када јавност по закону није присутна.

– Може се закључити да је овакво поступање и даље последица неразумевања осетљивог положаја жртава и занемаривања права и интереса жртава од органа поступка, као и чињенице да се оштећене особе и даље третирају првенствено као извор информација о кривичном делу, уз занемаривање свих аспеката заштите у погледу положаја и права жртава – наводе истраживачи.

Хроничан проблем ових процеса јесте и немогућност жртава да остваре право на одштету у кривичном поступку, већ бивају упућени на дуготрајне парнице. Само у седам пресуда постоји одлука о имовинскоправном захтеву којом се оштећени упућују на парницу, а током претходних девет година само две жртве трговине људима успеле су да остваре право на одштету.

– Неопходно је променити праксу у правцу решавања имовинскоправног захтева у кривичном процесу, како би се избегле дуге и скупе процедуре у грађанским поступцима и жртва поштедела поновног вођења процеса, сведочења и судско-медицинских вештачења – наглашавају истраживачи.

У 73 одсто случајева осуђенима је изречена казна испод три године затвора, а у 20 одсто казна од три до пет година затвора, а од тога је један број условних казни. Само у седам одсто пресуда изречене су казне преко пет година затвора. Најтежа казна за посредовање у вршењу проституције је годину и по дана затвора, а за трговину људима је у четвртини случајева изречена санкција већа од пет година затвора.

– Подаци за 2019. годину указују да је казнена политика и даље блага. Санкције се у већини случајева изричу у висини законом прописаног минимума или близу њега. Као олакшавајуће околности при одмеравању казне и даље се најчешће цене личне и породичне прилике окривљених, а као отежавајућа околност претходна осуђиваност. И даље се бележе случајеви у којима суд одређене личне и породичне прилике окривљеног („породичан човек”, „отац малолетне деце”) цени као олакшавајуће, па и када су кривичним делом малолетне оштећене особе биле изложене сексуалној експлоатацији, чак и случају окривљеног који је свог малолетног сина и пасторку приморавао на просјачење – наводе истраживачи „Астре”.

Предлажу оснивање државног фонда за компензацију жртава и пооштравање казнене политике за кривична дела трговине људима и друга дела која су у вези са тим. Наглашавају да је неопходна стална едукација запослених у правосуђу, у циљу унапређења положаја жртава, уз опремање правосудних институција опремом која би омогућила боље услове за саслушање посебно осетљивих сведока и свих малолетних жртава.