Немар и крађе проредили зелене тампон-зоне

Панчево – Километри заштитних појасева, приватне шуме и воћњаци пуни су рупа, немилосрдно оштећени немаром пољопривредника или акцијама лопова. Црне се угљенисани зелени шпалири младица из „сезоне“ паљења стрњишта на ободима Омољице, Старчева, Банатског Новог Села... У читавом атару стабла су и ломљена, сечена, вађена на путним правцима уз оранице, док су бизарни случајеви дрских крађа у време ванредног стања забележени у Долову, где је нестало 90 стабала лешника и 2.500 садница младог малињака.  Своје „разлоге” имају и сељаци и лопови. Првима појасеви знају да засметају при коришћењу атарског пута, уласку и маневрисању машинама у пољу, па се не мари много, само да се што пре заврши посао.

„Крађе и вађење дрвета и то младица по шумарцима, такође су редовна појава иако она тешко могу послужити за огрев, па остане само штета од уништене будуће шуме“, напомиње Горан Стаменсковић, један од двојице пољочувара старчевачке службе, која се бави контролом и обавештавањем месне канцеларије о немилим догађајима са терена.

Само од 2015. године, од када је на снази Пројекат за подизање ветрозаштитних појасева на територији Панчева, а који спроводи панчевачко ЈКП „Зеленило“, из градске касе  је у заштитне појасеве уграђено близу стотину милиона динара и посађено на десетине хиљада младица широм атара. Две деценије подизања зелених ограда дрвећа, које штите управо њиве од наноса и ерозије, прошле је настављено попуном од 7.500 нових садница за шта је Панчево потрошило 11,5 милиона динара, а још 6 милиона стигло је из Зеленог фонда Министарства заштите животне средине. Само од почетка ове сезоне засађено је нових 2,5 хиљаде стабала дуж путева у атарима Долова, Банатског Новог Села и на новом качаревачком путу, док је буџет за овај посао у 2020.  определио нових 10 милиона динара.

„Посла око заштитних појасева има стално. Осим редовног посла поставили смо и бетонске белеге офарбане црвеном бојом, како би јасно обележили гранични појас у ком се сади појас. Дешава се и да око десет посто садница пропадне због природног сушења материјала, па бирамо врсте отпорније на високе температурне разлике, као што су ситнолисни брест, топола и јасен, а сада је у току заливање посађених садница и кошење шибља које гуши младице”, каже Жења Маринсковић за „Политику“, руководилац пројектовања, просторног планирања и уређења зелених површина у ЈКП „Зеленило”.

Омољички ловци пак подсећају да се још у доба Марије Терезије око пута и дуж њива садило дрвеће не украса већ нужде ради, како би се спречило спирање путева и заштите граничних слојева ораница од удара банатске кошаве и наноса. Схватили су да појасеви нису ту забадава, на терену пре десетак година у зиму, када су колоне возила остале завејане на јужнобанатским путецима, јер је ова регија, кажу, најогољенија у Европи, а зна се шта се дешава зими кад дуне кошава. Зато су овде мештани и сами плаћали на стотине садница и садили их заједничким снагама читавог села.

Заустављањем даљег уништавања тампон зона између друмова, њива и ветрова са Карпата, рушења међа, орања атарских путева и комшијских засада, бави се од пре неколико година организована градска пољочуварска служба. Њени припадници су добили статус службених лица и десетак нових возила за покривање 70.000 хектара, а на снази су стални апели оштећених да се почне са кажњавањем, јер закон постоји, али се овде не поштује. Тако траје прави одбрамбени рат пољочувара и инспекције уз асистенцију  полиције, али до сада није забележен случај процесуирања изгредника, док еколошки упућени подесећају да оваквим понашањем управо први корисници ветрозаштитних појасева, „секу грану на којој седе“.