Расизам у немачкој полицији неће бити истражен

Федерални министар унутрашњих послова Хорст Зехофер сматра да нема потребе да се у Немачкој спроводи студија о расном профилисању у полицији, коју је предложила Европска комисија против расизма и нетолеранције из Стразбура свим чланицама. Иако то не значи да такве расне подлоге у Немачкој нема, Хорст Зехофер, члан Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), на крају није дозволио примену овог истраживања чије је спровођење његово министарство најавило заједно с Министарством правде почетком јуна.

Зехофер није званично рекао, али они који су сагласни с његовим ставом тврде да нема потребе пресликавати амерички случај на Немачку и отварати пут свим нежељеним последицама, укључујући и протесте који потресају САД. Званичан став је да министар неће одобрити ову студију док већ договорене мере против десничарског екстремизма и расизма не дају резултат, о чему је планирано подношење извештаја на јесен. Те мере укључују и формирање Канцеларије за заштиту Устава у случајевима десничарских екстремистичких активности у јавној служби.

„Ми у суштини не одбијамо ову тему, али не желимо да пошаљемо поруку да имамо да решимо огроман проблем”, наведено је из министарства.

Према оцени Европског суда за људска права, који контролише поштовање основних права у 47 земаља чланица Савета Европе, расно профилисање може да доведе до „институционализације расизма”. У Немачкој је недавно обновљена расправа и о јачању десничарских организација и удаљавању њихових појединаца из војних снага.

Под „расним профилисањем полиције” мисли се на ситуације у којима полиција контролише људе само на основу њихове боје коже и других спољних карактеристика. У Бундестагу је одбијена иницијатива Зелених, који су покренули расправу о „латентном расизму” у полицији, јер би, како су навели посланици Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), бацила погрешно светло на полицију. Али, бројне невладине организације за заштиту права миграната верују да би овакво истраживање показало да је расистички однос немачке полиције веома распрострањен.

Генерални секретар ЦДУ Паул Цимјак заложио се за борбу против расизма, али је упозорио да је против генералног окривљавања полиције.

„Проблем захтева расправу, али га не би требало пренети ’један на један’ из САД у Немачку”, рекао је он почетком јуна.

У име владе Штефан Зајберт је новинарима већ одговорио да је дискриминација у Немачкој противзаконита и да се све притужбе морају истражити.

Ангела Меркел се није изјашњавала овим поводом, али је портпаролка канцеларке Мартина Фиц најавила да ће о студији „у блиској будућности” расправљати владин одбор. Међутим, немачка влада нема јединствен став о овом питању. Министарка правде Кристинa Ламберхт, из СПД, рекла је да ће о томе поново разговарати са Зехофером, јер сматра да је потребно стећи увид у степен распрострањености „латентног расизма” у безбедносним снагама, како је оценила шефица СПД-а Саскија Ескен. И тирингијски министар унутрашњих послова Георг Мајер, који је тренутно председавајући конференције министара унутрашњих послова, заложио се за објективну расправу како се не би занемарила перцепција јавности о дискриминаторском понашању полиције.

Званичних података о расистичком понашању немачких полицајаца је мало, али се у медијима, поред неколико случајева полицијског насиља у затворима са смртним исходом у последњих 20 година, наводе изјаве сведока и жртава. У марту је Савет Европе преко извештаја поменуте комисије демантовао распрострањени и институционални расизам у Немачкој, али су регистровани случајеви расно прифилисаних инцидената у немачкој полицији. „Дојче веле” је известио да је потом савезна влада размотрила истраживање могућих расистичких тенденција у полицијским снагама, али је уочила и значајну потребу за координацијом са савезним државама. У јуну је министарство желело да искористи студију о расном профилисању како би показало онима који су погођени да су озбиљно схваћени и да полицијским снагама скрене пажњу на опрезност.

У мартовском извештају комисије Савета Европе наведено је да „чак и ако постоје снажни докази о израженом расном профилисању, многе полицијске станице и њихови припадници нису свесни и негирају његово постојање”. Извештај се позива на ЕУ из 2017. године, у којој је 34 одсто људи афричког порекла рекло да их је полиција зауставила у протеклих пет година, а 14 процената верује да је то учињено из расистичких побуда.