Фудбал се враћа на велика врата у Лесковац

Општи миље у коме се све догађа, у коме фудбал расте и стагнира, тренутно можда и није најбољи могући моменат за неки велики и значајнији искорак, али, клуб из Лесковца, није могао да бира лепши тренутак за нови фудбалски живот.

Дрес спортског миљеника Дубочице носили су и познати играчи југословенског и српског фудбала, почев од Љубише Стефановића, Ранка Цакића, Милета Дискића, Љубише Банковића, Драгољуба Голубовића, Зорана Митића, Братислава Живковића, Миодрага Соиљковића, па наравно све до можда и највећег мајстора фудбала у граду, легендарног Божидара Стефановића Бокице.

Стари љубитељи фудбала на југу наше земље још увек се сећају највеће и најзначајније утакмице свог фудбалског мезимчета, када је 16. новембра 1983. године Дубочица у осмини финала дочекала Црвену звезду пред рекордних 15.000 гледалаца. Ни снажна мећава ни буквално снег који је у току ноћи нападао до колена нису спречили фудбалске ентузијасте да преко ноћи, у рекордном року почисте терен, јер не долази Звезда сваки дан у Лесковац.

У међувремену, после светлих фудбалских тренутака, када је у оној старој Југославији Дубочица представљала стабилног друголигаша, настале су тешке године, године велике и неслућене кризе. Дуго је клуб таворио у финансијским проблемима, у једном моменту, тачно пре пет година због дуговања, Дубочица је била угашена.

А онда са новим људима, који су од старта имали несебичну подршку града, са новом енергијом и не малим амбицијама ГФК Дубочица, улази у ново фудбалско доба. Захваљујући вајлд карду ФСС-а Лесковчани ће ове године бити у прилици да заиграју на прволигашкој сцени. Идеја Савеза је да се на тај начин пружи још једна шанса давно забољављеним фудбалским центрима, међу којима је свакако и овај клуб.

Ново руководство на челу са председником Дејаном Савићем, ужурбано ради на припреми за старт такмичарске сезоне. У Лесковцу, где се спорт полако буди, не крију да им је највећа подршка град, који за овдашње прилике издваја не мала средства.

- Иако је пред клубом доста незавршених обавеза, практично ,,милион“ нерешених ствари, једна лепа енергија нас је поново окупила и стално нас тера да идемо даље.  Лично, прихватио сам се нових фудбалских задатака,  јер је преовладала велика жеља, јер сам се и ја некада бавио фудбалом. Та љубав према лопти и даље траје. Када сам прошле године у фебруару дошао у клуб затекао се доста финансијских проблема, стадион у не баш најбољем стању. У току су велики инфаструктурни пројекти, верујем да ћемо за месец дана све завршити, каже председник клуба.

Да ли ГФК Дубочица тренутно има довољно капацитета да се такмичи у нашем најјачем рангу?

- Имамо подршку града и то је у овом тренутку најважније. Са градским челницима смо договорили буџет. Иако су у граду многи дигли руке од клуба верујем да је време наш савезник. Имам велику амбицију да Дубочицу поново вратимо у врх српског фудбала. У почетној рекло би се пионирској фази обавеза нам је да најпре клуб ставимо на чврсте ноге, а да онда постепено подижемо нове фудбалске стандарде. Овај град и ови људи који воле и познају фудбал, то свакако заслужују.

Прошле године је било речи да ће Лексовац добити нов стадион. Докле се стигло са тим пројектом?

-Искрено у овом тренутку, када нас је задесила корона мало ко размишља о томе. Наравно, не одустајемо од тог циља али то у овом моменту није реално, иако од града и ФСС имамо пуну подршку. Уосталом урадили смо пројекат, а када се буду стекли бољи услови Лесковац ће имати модеран стадион по највишим стандардима. Град је имао велике планове са покојним Драганом Павловићем, чија је фирма требало да гради нови стадион. Цео југ је пуно изгубио његовим прераним одласком. Он је био човек који је имао сјајну енергију, каже Дејан Савић.

Каква је тренутна ситуација са играчким кадром?

- Још на почетку године почели смо полако да сакупљамо екипу, знајући шта нас и какве све обавезе очекују од лета. У међувремену смо довели неколико квалитетних играча које предводи Душан Савић, капитен који иза себе има и међународно искуство у Македонији, Украјини, Казахстану. Сматрам да са новим појачањима имамо квалитет за опстанак у друштву прволигаша. Наравно да полако и постепено ослушкујемо и наше фудбалско тржиште. Прелазни рок још није почео али заједно са тренером

Не се знаје, Заре игра...

Утакмице Дубочице биле су веома занимљиве, посебно са комшијама из Ниша. Тако је за време једног прволигашког двобоја Радничког и Дубочице, док је дрес Лесковчана носио познати фубалер Светозар Трајковић, настала чувена изрека: „Не се знаје, Заре игра...“