Умор на путу ризичан исто као и алкохол

Само у Београду је у току ноћи између суботе и недеље забележено пет саобраћајних несрећа у којима је осам особа повређено, од којих једна теже. Статистички подаци о броју погинулих на путевима у Србији ове године показују да је закључно са 16. јулом у саобраћајним несрећама смртно страдало 247 људи, а идентичан број је забележен за првих шест и по месеци прошле године. Притом су само током првих 16 дана јула погинуле 33 особе, што је за два више него у првој половини јула прошле године. Број удеса је ове године мањи за око 3.500 (са 18.500 на 15.000), а број повређених за око 2.500 људи (са 9.900 на 7.400).

Интензитет саобраћаја појачан је и овог лета, мада у мањој мери него иначе, па Агенција за безбедност саобраћаја упозорава да је умор при вожњи један од највећих проблема. Иако је фреквенција саобраћаја на нашим путевима донекле смањена због пандемије и затворених граница, и даље је један број возила у транзиту кроз нашу земљу, пре свега оних чији су возачи турски држављани.

Зато и овог лета директорка Агенције за безбедност саобраћаја Јасмина Милошевић апелује на све возаче да буду одморни и наспавани, без обзира на то што су сада релације путовања краће, а саобраћај је донекле смањеног интензитета.

Један од доминантнијих фактора настанка саобраћајних несрећа јесте умор возача, а како би скренула пажњу на овај проблем, Агенција за безбедност саобраћаја је у сарадњи са Министарством унутрашњих послова спроводила велике летње кампање под називом „Вози одморан”. Циљ је подизање свести, али и одговорности возача, да поред поштовања саобраћајних прописа воде рачуна и о свом стању умора – каже Јасмина Милошевић.

Већ неколико лета уназад, стручњаци АБС су при уласку у Србију делили возачима вишејезичне лифлете, на српском, енглеском, немачком и турском језику, а постављени су и билборди дуж најтранзитнијих путева. На најпрометнијим аутомобилским стајалиштима промотори су комуницирали са учесницима у саобраћају и делили лифлете и промотивне материјале.

Сада в. д. директора Агенције за безбедност саобраћаја Јасмина Милошевић путем медија позива возаче да поштују прописе и да возе искључиво одморни.

– Свака два сата потребно је да направе паузу од 15 минута, да пију довољно воде и да избегавају вожњу у најтоплијем делу дана, као и ноћу. Понашајући се безбедно у саобраћају, возачи штите и себе и друге. Несреће нису статистика, већ говоримо о конкретним људским животима, а против несанице и умора, не постоји бољи лек од сна. Неопходно је да возач буде наспаван пре кретања на пут – наглашава Јасмина Милошевић.

Умор често и не мора да буде резултат неиспаваности, већ то може бити замор који настаје као резултат менталног или физичког напора. Један од таквих напора је и дуготрајна вожња, па се препоручују паузе. Стручњаци дефинишу поспаност као психолошки притисак да се заспи.

– Умор при вожњи је главни фактор у знатном проценту саобраћајних несрећа, 10 до 20 одсто. Неколико студија наговештава да је умор при вожњи у вези са порастом опасности од удеса. Особа која вози након 17 сати будног стања изложена је ризику од саобраћајних несрећа који је истоветан ризику од 0,05 промила концентрације алкохола у крви, а то је двоструко већи од нормалног ризика – каже наша саговорница.

Повећана опасност од удеса често настаје као резултат комбинације биолошких фактора, фактора у вези са начином живота и послом.

– Међу млађим возачима, вожња у стању умора је прилично уобичајена услед фактора који се тичу начина живота. Адолесцентима је потребно више сна него одраслима. Умор може више утицати на младе него на одрасле. Већина професионалних возача и особа које раде по сменама често се морају суочити са вожњом у стању умора услед фактора који се тичу посла. Око половине свих професионалних возача, пре започињања дугих путовања, има мање сна у односу на нормално време спавања – наводи Јасмина Милошевић.

Детаљном анализом саобраћајних несрећа у САД установљено је да је поспаност била разлог за 13 одсто удеса код којих је нека особа повређена и 21 одсто у којима је погинула.

– У различитим студијама симулација вожње, установљено је да умор води до погоршања перформанси вожње манифестујући се споријим временом реакције, смањењем перформансе управљања и повећањем тенденције за ометеном пажњом од вожње – каже наша саговорница.

Примећено је такође да возачи могу покушати да надокнаде утицај умора такозваним повећањем захтева вожње, као што је вожња већом брзином тако да „нови” доживљај подиже ниво адреналина и пажње, а некада прибегавају смањивању тих захтева, на пример повећавањем безбедносних маргина, успоравањем или смањеном брзинама кретања.

– Међутим, оба показатеља изведена из истраживања саобраћајних несрећа и посматрања перформанси вожње у стању умора у симулацијском истраживању указују да се проблем умора возача не може у потпуности компензовати када је у питању ризик од настанка удеса. Зато стручне кампање могу помоћи возачима да науче како да спрече и ублаже умор. Транспортне компаније могу увести посебне политике у циљу подучавања возача и руководилаца о овом проблему. Путеви се могу обележити звучно-вибрационом тракама, законодавни акти који се тичу сати рада и одмора могу се додатно унапредити, а возила опремити уређајима за детекцију умора – каже Јасмина Милошевић.