Први послератни свештеник међу Црнотравцима

На славу Светог Прокопија педесетак мештана дошло је у Цркву Светог Николе на службу, већина са маскама, иако тада у Црној Трави није било ниједног случаја оболевања од опаког вируса корона са којим се последњих месеци бори цео свет.

Црнотравска црква је стара, саграђена 1635. године, на темељима светиње с краја 12. века, и то да има новог свештеника баш и не би била нека вест да није реч о првом свештенику у Црној Трави после више од седам деценија. Практично од завршетка Другог светског рата, Црна Трава није имала свог свештеника, док се прошлог лета протојереј Миомир Јевтић, иначе у пензији, сам није пријавио да дође у овај крај. И од тада путује из свог дома у Алексинцу до својих парохијана и њихових махала, до Цркве Светог Николе у којој су тек пре неколико година обновљена редовна богослужења. Ни у њој се 70 година није служило, све док 2011. године тадашњи епископ нишки Јован (Пурић), није дао благослов да се обнови црква у Црној Трави и коначно отвори за богослужења. Дуго заборављену цркву није заборавио ни садашњи владика нишки Арсеније који је већ два пута служио у њој.

О духовним потребама верних у овом крају донедавно се старао парох из Власотинаца, а како каже садашњи црнотравски свештеник, отац Миомир Јевтић, територија коју покрива није мала и до неких села може се доћи само теренским возилом.

– То што је црквени живот био тако запуштен у овом крају, у то се умешала и политика, а знамо каква је она била у ранија комунистичка времена, али је и црква направила грешку што је запоставила тај крај. Људи овде славе славу без свештеника, не опојавају се када умру, једном речју нису навикли да им свештеник долази у дом. Сада је обновљен литургијски живот и на сваку службу дође бар двадесет душа. Почео сам и да улазим у домове, да светим водицу и сечем славски колач са домаћинима, било је прошле године и 40 крштења. То су добри и честити људи, а средина у којој живе је природна и здрава, леп је то крај – прича отац Миомир Јевтић.

Каже и да је прошао све махале, упознао већину мештана и додаје да није реткост да се људи окупљају око заветног дрвета записа као око храма. Набраја нам и цркве овог краја: у Кални је посвећена Светој Тројици, а звоно је даровао краљ Милан Обреновић – кад зазвони, да га чују и Бугари у Софији. Црква Светог Пантелејмона налази се у Броду, у Добром Пољу је посвећена Вазнесењу Господњем... Ту су и бројна црквишта и манастиришта, места на којима се јасно виде темељи ранијих светиња старих неколико векова.

– Црква Светог Николе у Црној Трави је обновљена и поред ње је почела изградња парохијског дома, у чему нам много помаже општинска власт јер нам је заједнички циљ да обновом духовног живота обновимо и овај крај, да људи почну да се враћају. У парохијском дому, на доњем спрату, биће и зимска капела за служење, поред свечане сале, јер је у зимским месецима у садашњој цркви веома хладно. На спрату су планиране канцеларија свештеника и библиотека. Све би требало да довршимо на јесен – прича планове протојереј Миомир Јевтић.

У овом летњем периоду Црна Трава мало живне јер многи који су одатле отишли долазе у своје породичне домове, па како нам описује свештеник, у махалама буде врло живо. То, међутим, кратко траје, а проблем исељавања притиска ово место годинама.

– Цела општина Црна Трава има око 1.200 житеља, а највише их је у Градском, где има 100 домова. Људи су овде неисквареног духа, аутохтони. И они који су отишли нису запустили своју очевину, дворишта су углавном уређена, као и куће, воде рачуна о томе и везани су за овај крај. Није случајно саграђен споменик Црнотравцу у Чубурском парку и истоветан овде, у Црној Трави. Чубурац гледа у правцу Црне Траве, а Црнотравац у правцу Београда, где су отишли бројни житељи овог места. Та веза је код многих Црнотраваца непрекинута – каже отац Миомир Јевтић.