Свега има сем купаца

Изгледа да још једна давнашња београдска домаћинска традиција, туршија и кисели купус, полако одлази у историју. Септембар је некада значио забаву за целу породицу која је са градских пијаца у џаковима кући носила свеже поврће да би га претворила у укусну зимницу.

Ових дана, тезге на градским пијацама препуне су и спремне за навалу купаца, али продавци кажу да од тога, по свој прилици, неће бити ништа.

Сви се жале на слабу продају. У поређењу са прошлом годином цене јесу више, али то према речима трговаца, није разлог мање потражње.

Драгица Стојановић 13 година продаје намирнице на Бајлонијевој пијаци у Београду и не памти лошију годину.

– Продаја је веома слаба. Цене јесу нешто више него протеклих година, али суграђани више не пазаре као некада. Сећам се великих гужви у ово доба године. Куповало се на џакове, домаћице су радосно бирале краставце, паприке, карфиол и купус. Сада је слика потпуно другачија. Не само да нема пара него више нема ни осмеха на лицима купаца – рекла је Драгица Стојановић.

На тезги Божа Голубовића доминирају црвена и зелена боја. Паприке сочне, корнишони свежи, али, како је казао овај продавац, шта вреди када људи немају новац.

– Пре две године у септембру и почетком октобра, дневно сам продавао око 500 килограма поврћа за зимницу. Ових дана у просеку продајем осам килограма. Пијаца јесте посећена. Суграђани обилазе тезге, питају за цене, али мало купују. Од педесет потенцијалних купаца, свега четворо пазари – рекао је Голубовић.

Милена Грујић, пензионерка, зимницу је већ направила. Задовољна је квалитетом поврћа и, како је рекла, годинама се снабдева на Бајлонијевој пијаци.

– Правила сам ајвар, пекла паприке и кувала парадајз. Цене нису прилагођене пензионерском џепу, зато припремам мање количине зимнице. Некада сам пазарила на Кванташкој пијаци, међутим остарила сам и немам снаге да вучем цегере градским превозом – објаснила је Грујићева.

Продавци и на осталим градским пијацама које смо посетили незадовољни су потражњом. Истакли су да ће ове године, како ствари стоје, остати празних џепова.

Додатни проблем представља конкуренција. Кванташка пијаца, "Темпо" и "Идеа", сматрају они, одвукли су велики број купаца.  

– Понекад ми се чини да су нам хипермаркети преотели муштерије. Истина је да су често воће и поврће јефтинији на рафовима мегамаркета него на градским пијацама. Ипак, квалитет се не може поредити. На пијацама се осећа живот, роба је свежа, суграђани могу сами да бирају, док куповина у великим продавницама одузима доста енергије – нагласила је Загорка Јовановић, продавачица на Бањичкој пијаци.

Њено мишљење деле и трговци на Кванташкој пијаци. Пољопривредни произвођачи из различитих крајева Србије и Босне и Херцеговине паркирали су пуне камионе сезонског воћа и поврћа. Међутим, пијаца је готово пуста, а према речима продаваца једино викендом влада нешто веће интересовање.

– Паприке се најбоље продају, али двоструко слабије него прошле године. Домаћице кукају да је све скупо, ценкају се, понекад спустим цену. Неретко прокоментаришу да им је исплативије куповати у "Темпу" или "Родићу". Људи сваке године, изгледа, имају све мање новца и то се осећа. Куповина на велико има својих предности. Кутија од 20 килограма плавог патлиџана стаје 300 динара, а цена килограма је 20 динара – рекао је Душан Томић, продавац.

Кванташка пијаца ради 24 сата и највише купаца долази у зору. То су углавном накупци, који узимају робу за даљу продају на пијацама, или трговци који пазаре за потребе продавница.

Могућност да уштеде и направи одличан ајвар разлози су због којих брачни пар Савић из Раковице годинама посећује ову пијацу.

– Цене су приступачне, а роба квалитетна. Поврће овде купујемо јер се исплати. На 20 килограма паприка које бих купио на некој градској пијаци уштедим 300 динара и за тај новац могу да купим још нешто – истакао је наш саговорник Савић.

Због недовољних примања и пензионери све чешће купују на Кванташу.