Svega ima sem kupaca

Izgleda da još jedna davnašnja beogradska domaćinska tradicija, turšija i kiseli kupus, polako odlazi u istoriju. Septembar je nekada značio zabavu za celu porodicu koja je sa gradskih pijaca u džakovima kući nosila sveže povrće da bi ga pretvorila u ukusnu zimnicu.

Ovih dana, tezge na gradskim pijacama prepune su i spremne za navalu kupaca, ali prodavci kažu da od toga, po svoj prilici, neće biti ništa.

Svi se žale na slabu prodaju. U poređenju sa prošlom godinom cene jesu više, ali to prema rečima trgovaca, nije razlog manje potražnje.

Dragica Stojanović 13 godina prodaje namirnice na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu i ne pamti lošiju godinu.

– Prodaja je veoma slaba. Cene jesu nešto više nego proteklih godina, ali sugrađani više ne pazare kao nekada. Sećam se velikih gužvi u ovo doba godine. Kupovalo se na džakove, domaćice su radosno birale krastavce, paprike, karfiol i kupus. Sada je slika potpuno drugačija. Ne samo da nema para nego više nema ni osmeha na licima kupaca – rekla je Dragica Stojanović.

Na tezgi Boža Golubovića dominiraju crvena i zelena boja. Paprike sočne, kornišoni sveži, ali, kako je kazao ovaj prodavac, šta vredi kada ljudi nemaju novac.

– Pre dve godine u septembru i početkom oktobra, dnevno sam prodavao oko 500 kilograma povrća za zimnicu. Ovih dana u proseku prodajem osam kilograma. Pijaca jeste posećena. Sugrađani obilaze tezge, pitaju za cene, ali malo kupuju. Od pedeset potencijalnih kupaca, svega četvoro pazari – rekao je Golubović.

Milena Grujić, penzionerka, zimnicu je već napravila. Zadovoljna je kvalitetom povrća i, kako je rekla, godinama se snabdeva na Bajlonijevoj pijaci.

– Pravila sam ajvar, pekla paprike i kuvala paradajz. Cene nisu prilagođene penzionerskom džepu, zato pripremam manje količine zimnice. Nekada sam pazarila na Kvantaškoj pijaci, međutim ostarila sam i nemam snage da vučem cegere gradskim prevozom – objasnila je Grujićeva.

Prodavci i na ostalim gradskim pijacama koje smo posetili nezadovoljni su potražnjom. Istakli su da će ove godine, kako stvari stoje, ostati praznih džepova.

Dodatni problem predstavlja konkurencija. Kvantaška pijaca, "Tempo" i "Idea", smatraju oni, odvukli su veliki broj kupaca.  

– Ponekad mi se čini da su nam hipermarketi preoteli mušterije. Istina je da su često voće i povrće jeftiniji na rafovima megamarketa nego na gradskim pijacama. Ipak, kvalitet se ne može porediti. Na pijacama se oseća život, roba je sveža, sugrađani mogu sami da biraju, dok kupovina u velikim prodavnicama oduzima dosta energije – naglasila je Zagorka Jovanović, prodavačica na Banjičkoj pijaci.

Njeno mišljenje dele i trgovci na Kvantaškoj pijaci. Poljoprivredni proizvođači iz različitih krajeva Srbije i Bosne i Hercegovine parkirali su pune kamione sezonskog voća i povrća. Međutim, pijaca je gotovo pusta, a prema rečima prodavaca jedino vikendom vlada nešto veće interesovanje.

– Paprike se najbolje prodaju, ali dvostruko slabije nego prošle godine. Domaćice kukaju da je sve skupo, cenkaju se, ponekad spustim cenu. Neretko prokomentarišu da im je isplativije kupovati u "Tempu" ili "Rodiću". Ljudi svake godine, izgleda, imaju sve manje novca i to se oseća. Kupovina na veliko ima svojih prednosti. Kutija od 20 kilograma plavog patlidžana staje 300 dinara, a cena kilograma je 20 dinara – rekao je Dušan Tomić, prodavac.

Kvantaška pijaca radi 24 sata i najviše kupaca dolazi u zoru. To su uglavnom nakupci, koji uzimaju robu za dalju prodaju na pijacama, ili trgovci koji pazare za potrebe prodavnica.

Mogućnost da uštede i napravi odličan ajvar razlozi su zbog kojih bračni par Savić iz Rakovice godinama posećuje ovu pijacu.

– Cene su pristupačne, a roba kvalitetna. Povrće ovde kupujemo jer se isplati. Na 20 kilograma paprika koje bih kupio na nekoj gradskoj pijaci uštedim 300 dinara i za taj novac mogu da kupim još nešto – istakao je naš sagovornik Savić.

Zbog nedovoljnih primanja i penzioneri sve češće kupuju na Kvantašu.