Kорона опустошила хаџилук

„И обзнани свијету хаџ, долазит ће то пјешке и на свакој уморној камили стизат ће ти и из свих котлина дубоких”, пише у куранској сури „Хаџ”, али ове године први пут у новијој историји у Меки неће бити муслиманских верника из свих крајева света.

Саудијске власти су се недељама двоумиле да ли да због пандемије короне потпуно одустану од хаџилука, једног од пет стубова исламске вере, или да смање број иностраних ходочасника. На крају – нити је суспендован хаџ, нити су дозвољени доласци из света.

Уместо 2,5 милиона хаџија родом од Индонезије до Нигерије, који су прошле године били у Меки, ове године је број сведен на само око хиљаду. Три четвртине су одабрани странци из 160 нација који живе у Саудијској Арабији и који до сада нису обавили хаџилук, док саудијске хаџије чине здравствени радници и припадници снага реда који су се опоравили од ковида 19.

Власти не би да се понове догађаји из 1821. и 1865, када је колера током хаџилука однела 20.000, односно 15.000 живота и проширила се светом. Пре седам-осам година епидемија МЕРС-а изазвала је смрт више од 850 особа.

Саудијска Арабија има око 267.000 заражених и више од 2.700 преминулих, највише у Заливу, па је морала да предузме драконске мере, иако хаџилук и „мали хаџилук” – умра – доносе годишњи приход од 12 милијарди долара.

Мека, као и други свети град Медина, била је затворена од краја фебруара и све време светог месеца рамазана, када саудијску краљевину посети близу 20 милиона верника. Све џамије у земљи отворене су крајем маја, ограничења у Меки укинута су крајем јуна, али се губици већ процењују на десет милијарди долара.

Власти су донеле упутства која мењају устаљене ритуале. Читав комплекс је дезинфикован. У Велику џамију моћи ће да уђу само они с посебним дозволама, на друга света места само они који су тестирани, а после ритуалних обреда мораће да буду у двонедељном карантину. Нема доласка старијих од 50 година и оних са хроничним обољењима.

Света вода са бунара Замзам у Меки биће дељена у пластичним флашицама. Верници су обавезни да носе маске, одржавају дистанцу и да донесу своје молитвене ћилиме.

По једном од ритуала, ходочасници бацају седам каменчића шљунка на три стуба подигнута на месту за које се верује да се ту ђаво појавио праоцу Авраму, пророку Ибрахиму код муслимана. Kаменовањем шејтана верник се пред Алахом заклиње да нечастивом неће допустити да га поново наведе на грех. Сви каменчићи, које су верници до сада прикупљали успут, ове године су стерилисани и запаковани у пластичне кесице.

Ходочасници после тога уклањају косу или брију главе да би такви седам пута кружили око Ћабе у Великој џамији у Меки, Беит Алах, Алаховој кући, према којој се 1,8 милијарди муслимана света окреће док клања пет дневних молитви.

Ћаба је и ове године прекривена новом, 650 килограма тешком црном свиленом тканином на којој су калиграфски исписане суре из Kурана. Стотине људи радиле су „кисву” уграђујући 12 килограма златних и 25 килограма сребрних нити, али ће сасвим ретки имати прилику да је уживо виде и додирну или да омиришу парфеме којима је натопљена.

Овце, краве и камиле дочекују свој Судњи дан. Ове године њихов број ће бити мањи од уобичајених стотина хиљада, али ништа не може да замени жртвовање у првом дану Празника жртве – Еид ал Адхе – који почиње 31. јула.

Kако ислам прихвата све пророке јудаизма и хришћанства, празник је подсећање на прапочетке једнобоштва и на легенду о патријарху Авраму (Ибрахиму), који је своју посвећеност богу био спреман да докаже жртвујући сина Исака (Ишмаила), али га је Господ у последњем тренутку зауставио и наложио му да уместо сина жртвује овцу.

Жртва је верска обавеза још од настанка ислама у 7. веку. „Због тога нема никакве замене за жртвовање овце”, каже Соад Ибрахим, професорка са каирског универзитета Ал Азхар, највећег ауторитета сунитског ислама.

Муслимани се држе „удхеје”, обичаја да трећину овце дају сиромасима, другу поделе рођацима и пријатељима, а остатак задрже. Обавеза давања сиромасима – закат – један је од пет темеља исламске вере, међу којима је и одлазак на хаџилук, уколико то допуштају здравље, новац и – епидемиолошка ситуација.