Тестирање знања из српске културе

Одакле потиче неолитска фигурина „Црвенокоса богиња” која се однедавно чува у Народном музеју у Београду, који филм се сматра првим српским играним дугометражним филмом и ко је аутор музике за серију „Отписани” нека су од преко 450 питања са којима се можете срести у апликацији „Квиз знања из српске културе”, од почетка јула доступној на Гугл плеј продавници, а насталој према замисли нашег Министарства културe и информисањa. Овај занимљиво креиран, визуелно пријемчиво осмишљен и истовремено едукативан садржај до сада је, како је за „Политику” речено у министарству, привукао око 2.500 знатижељника који су решили да тестирају своје знање, односно евидентирано је више од 2.300 преузетих апликација за андроид платформу и преко 200 за кориснике ајфон мобилних уређаја, док се претпоставља да је број корисника и већи јер на једном телефону квиз може да решава неограничен број такмичара.

Tрима постојећим областима – Уметност, Културно наслеђе и Култура и културна историја – придружио се и сет зачкољица из домена језика, па је ова ризница знања додатно ојачана сетом традиционално „незгодних” питања.

„Језик и културу изражавања веома је важно неговати и обогаћивати што је био основни мотив за увођење категорије „Негујмо српски језик” у квиз. Oна носи назив по успешној дугогодишњој акцији посвећеној неговању српског језика, а обухвата и писмо, афирмишући јединствене атрибуте наше азбуке и указујући на потребу њеног очувања и коришћења. Верујемо да ће таква питања допринети да учесници у квизу већу пажњу посвете култури говора и писања у времену и окружењу које овој теми, нажалост, нису превише наклоњени и поред њене изузетне важности”, каже Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка, куће уз чију је подршку ова апликација креирана, а коју је развила фирма „Футуринг”.

Он додаје да ће понуда ускоро бити допуњена садржајима намењеним различитим дечијим узрастима и да су посебне групе питања припремљене за узраст од шест до десет, као и за децу између једанаест и петнаест година, као и да ће квиз континуирано бити обогаћиван новим питањима, као и, по потреби, новим категоријама.

Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва, појашњава ко је све учествовао у креирању питања из ових широко постављених али стручних области:

„Креирана су у секторима министарства, уз консултацију са установама културе и стручну помоћ ЗАПРОКУЛ-а. Организовали смо неколико тријажних процеса током којих су одабрана она на која могу да одговоре сви узрасти, без обзира на школску спрему а која су од виталног значаја за познавање српске културе. Циљ је био да се прошири и продуби знање, да се науче основне, важне чињенице. У функцији учења, а уз помоћ вештачке интелигенције, успостављен је процес понављања питања за једног корисника све док он не одговори тачно на то питање, односно док не усвоји знање које одговор пружа.”

Током представљања овог пројекта почетком месеца најављено је и формирање ранг-листе корисника према успешности, као и додела награда за најуспешније у виду карата за позориште, улазница за музеје, концерте, организованих посета споменицима културе и археолошким локалитетима, затим књига, публикација...

„За сада, сваки учесник квиза који тачно одговори на по 10 питања из сваке од постојећих категорија, појављује се на ранг-листи, са наведеним временом које му је било потребно да одговори. Листа ће бити софтверски унапређена, тако да ће се уз сваку нову категорију питања истицати редослед учесника који су тачно одговорили на сва питања. Планирано је да се, чим околности то дозволе, даље ради на успостављању сарадње са установама културе које би осигурале овакве награде и тиме подстицале интересовање за културне садржаје које нуде као и за делатност којом се баве”, наводи Вук Вукићевић.

Масликовић се надовезује, одговарајући на наше питање колико су пандемија, ванредно стање и период када су се културни садржаји конзумирали искључиво онлајн био подстицај да се лансира пројекат:

„Много! Ванредно стање, рад од куће, изолација и други фактори утицали су да се културни живот, условно речено, пресели на интернет, у виртуелни простор. Показало се да је култура у Србији, односно да су установе, појединци и сви субјекти у култури добро одрадили посао дигитализације. Интернет је био ’преплављен’ виртуелним изложбама, снимцима представа, виртуелним турама, 3-де објектима и другим дигитализованим садржајима. Посећеност Претраживачу културног наслеђа скочила је три пута! Можемо да закључимо да смо спремно дочекали пандемију и изолацију.”

Масликовић наглашава да се поред реализације пројекта Временске линије културе Републике Србије и Срба ван матице и унапређења квиза ради на усавршавању поменутог претраживача увођењем механизама за стварање колекција и тематских изложби, а у плану је и његово повезивање са Европеаном – највећом базом дигиталних садржаја европске културе. Паралелно са тим трају активности у вези са платформом е-музеј, намењеној кустосима педагозима и интерактивном раду са школским узрастом од петог до осмог разреда.