Рат кајсијама у Москви

Последице недавно обновљеног конфликта Јерменије и Азербејџана изазвале су проблеме државама у којима су се сукобили припадници њихове дијаспоре, али је то потенцијално најопасније за Русију. Председник Владимир Путин је рекао да је обнављање тог окршаја веома осетљиво питање за Русију, а званична Москва, као чланица ОЕБС-ове Минске групе (уз Француску и САД) позива на проналажење мирног решења. Никоме као Русији није значајно да задржи стабилност на јужном Кавказу, не само због своје јужне границе, него и због бројне дијаспоре држава које су вековима конфронтиране, а чине велики део руског становништва.

За сада је једино премијер Јерменије Никол Пашињан упозорио да сукоби имиграната из Јерменије и Азербејџана у Москви могу да буду усмерени на дестабилизацију Русије и да их изазива „трећа страна”. Он је позвао своје сународнике у Русији да не подлежу провокацијама и да схвате да су „треће” снаге које имају антијерменске експанзионистичке намере на јужном Кавказу заинтересоване за дестабилизацију Русије.

Полиција је ухапсила 25 учесника масовних сукоба у Москви и широм Русије, од којих је најтежа била туча на југу главног града. Више од половине ухапшених је оптужено за учешће у хулиганским нередима. Истина, сличне кавге су се догађале и у Лондону, Бриселу и Лос Анђелесу, углавном испред амбасада држава у сукобу, али прави улични рат међу припадницима јерменске и азербејџанске дијаспоре у Русији је много опаснији.

У дипломатском рату, у којем Турска подржава Азербејџан, а званичници у Јеревану директно оптужују Анкару да је подстакла снаге у Бакуу да покрену војни напад – Пашињан нема безрезервну подршку Москве. Напротив. Чак се поставља питање да ли би Кремљ уопште реаговао у том рату. Извесно је да Москва покушава да избегне тренутак одлуке, јер су односи Јерменије и Русије после „плишане револуције” у Јеревану 2018. године и доласка на власт прозападних снага – много гори.

Нова власт, коју предводи Пашињан, ухапсила је бившег председника Роберта Кочарјана и начелника Генералштаба Јурија Хачатурова, који је у том тренутку био генерални секретар Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и у њој представљао своју државу. Кочарјан и Хачатуров оптужени су за рушење уставног поретка приликом насилних демонстрација 2008. године. Хачатуров је уживао велики углед међу ветеранима јер је био активни учесник рата у Нагорно-Карабаху, након којег је Јерменија овладала овим простором. Он се у Јеревану појавио као сведок на суђењу Кочарјану, да би му потом уручили оптужницу и извели га на оптуженичку клупу на којој је већ седео његов врховни командант.

Москва ово није заборавила. Поготово не удар на ОДЕКБ-а. Промена режима у Јерменији, која је уследила као последица притисака Запада, довела је до тога да је Русија сада у бољим односима са Азербејџаном, бившим чланом ОДКБ-а, него са Јерменијом, која је и даље члан ове војне органзације. У Јерменији се налазе и две војне руске базе. Али, Русија продаје оружје и Азербејџану.

Упирање прстом у Турску, савезницу Азербејџана, која наводно иницира и сукобе у Русији, само је убрзање које Москва жели да избегне. Путин и Ердоган су у честом телефонском контакту, а последњи разговор одржан је у понедељак. С друге стране, влада у Бакуу тврди да су провокације на граници (овог пута не на спорним тачкама раздвајања Нагорно-Карабаха у оквиру Азербејџана) изазвали Јермени с намером да у сукоб увуку Русију и ОДКБ, што би отворило готово незаустављив низ напетости у односима са Турском, па и Ираном, а разбуктавање сукоба отворило би јужни прилаз срцу Русије. У овим калкулацијама не би требало заборавити и интересе САД и ЕУ, које Руси сматрају организаторима рушења власти у Јеревану и околним државама (Грузија и Украјина).

Позиви на друштвеним мрежама на међусобне обрачуне су опробано средство којим се повећава критична маса незадовољника спремних за окршај. Овог пута азербејџански „рат објављен јерменским кајсијама” је утишан јер је роба из Јерменије преусмерена у тржне центре које не држе Азери, а пропадање воћа су спречили и сами Јермени у Русији, који су откупили хиљаде тона кварљиве робе. Иначе, двојица Азербејџанаца са „Форбсове” листе најбогатијих седам година држе ланац прехрамбених продавница које снабдевају 15 одсто тржишта. Забрану увоза јерменских производа (ракија, џем, воће) Азербејџанци називају грађанским ставом, а Јерменија дискриминацијом.