Београд мисли да ће Даблин на поправни

Недавно ирско „не” Лисабонском уговору који уређује проширење ЕУ Србију не треба да забрињава јер је она исувише далеко од главних врата ЕУ да би је дотицала садашња криза у Унији.

Уколико једног дана озбиљно кренемо пут тих великих, улазних врата и дођемо на степеницу за почетак преговора о чланству, до тада ће ЕУ наћи решење, надају се европски посленици са којима је „Политика” јуче разговарала. 

Оливер Дулић, који се у вези са преговорима о новој влади најчешће помиње као министар за евроинтеграције, мисли да ће ЕУ на време наћи институционалне механизме за даље проширење које би и нас укључило. Он резултат ирског референдума сматра „шокантним”, али мисли да ми у међувремену треба „да се мењамо, модернизујемо наше друштво и да се прилагођавамо европским стандардима”.

ЕУ је већ била у сличном проблему након референдума у Француској и Холандији и њиховог одбацивања нацрта европског устава, па је, како подвлачи Дулић, успела да проблем преброди.

А помоћница министра иностраних послова Милица Делевић за Б 92 каже да тренутна европска криза није озбиљна као када су француски и холандски грађани 2005. рекли „не” европском уставу.

– Не верујем да то значи затварање врата за даљи процес проширења и за брже кораке које треба да учине и Србија и друге земље региона.

Још мању забринутост показује садашњи министар за Косово Слободан Самарџић.

– Мислим да ово можемо комотно да посматрамо са једне безбедне, објективистички, теоријске, супериорне дистанце. Из космоса – рекао је за „Политику” Самарџић.

Он, заправо, мисли да ирско „не” нема „никакве везе, јер је наша перспектива европских интеграција јако далека”, тако да ове одлуке „не утичу ни на који начин на нашу перспективу, независно и од Косова и од сарадње са Хагом”.

И док међу посматрачима постоји извесна разлика у мишљењима колико Србију не дотичу актуелне трзавице унутар ЕУ, једнодушни су у оцени да би Хрватска требало да буде знатно забринутија од нас због ирског „не”, будући да је она у процесу евроинтеграције далеко одмакла и да би, према неким последњим најавама, требало да уђе у ЕУ 2011. године.

Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије мисли да ће чак и приступање Хрватске бити обављено „у једном новом институционалном оквиру, са Лисабонским уговором на снази”, а Дулић, напомињући да смо „неколико година иза те земље” у процесу приступања ЕУ, сигуран је да ће решење које буде нађено за Хрватску бити решење које ће важити и за западни Балкан у целини.

Откуд оптимизам наших саговорника да ће ЕУ релативно брзо превазићи актуелне проблеме? Мајсторовић каже да је у овом тренутку евидентно да постоји убедљива већина од готово 99 одсто чланица ЕУ које су за наставак потврде Лисабонског уговора, та да је само питање модуса који ће омогућити поновно референдумско изјашњавање грађана Ирске и решавања ове кризе.

А не би то било први пут да се Ирци поново изјашњавају о најважнијим понудама европских аката. Слично се догодило и са уговором из Мастрихта, када Ирска и Данска, на референдумима, из првог пута нису успеле да ратификују тај споразум, па је, временом, и то решено.

Да ће Ирска морати поново на референдум сматра и Владимир Тодорић, председник Правног форума, који је уверен да ће Ирци следећег пута добро знати шта њихово „не” тачно подразумева.

– Подразумева, објашњава Тодорић, да ће Ирска, у случају поновно исказаног негативног става, истина задржати однос са ЕУ какав сада има, али да неће моћи да гради неке дубље, као што ће то убудуће бити случај са осталим земљама ЕУ. Јер, друге земље, нарочито оне најјаче, какве су Немачка, Француска и Велика Британија, нису спремне да због Ирске одустану од Лисабонског уговора – тврди овај наш саговорник.

Сама чињеница да је Никола Саркози у својој својеврсној шатл дипломатији посетио и Чешку, која најављује могућност одржавања референдума довољно говори, уверен је Мајсторовић, колико су Француска и Немачка, као мотори ЕУ, и њеног развоја, заинтересовани да лисабонски уговор буде што пре ратификован у државама чланицама и да ступи на снагу како је то планирано до краја ове године, односно од почетка 2009. године.

Исти стручњак полаже наде у данашњу седницу Европског савета, самита држава или влада земаља ЕУ. Сигуран је да ће на овом дводневном скупу бити размотрени модалитети изласка из тренутне ситуације.

-----------------------------------------------------------

Дулић оптимистичан, Самарџић запањен

Самарџић оцењује да су обећања о кандидатури Србије до краја ове године и о чланству до 2012. године, „најобичнија играрија” и подсећа на то да је још 2004. године Зоран Живковић, тадашњи премијер, рекао да ће Србија ући у ЕУ 2007. године.

– Просто ме запањује неозбиљност и безобразлук људи који тако заводе грађане – каже Самарџић, који наводи да има толико стандарда и норматива које треба испунити у процесу прилагођавања ЕУ и у погледу постизања економске утакмице да је „апсолутно немогуће” испунити рокове о којима неки говоре.

Подсећајући на поруке које су стигле са претходног самита министара ЕУ, у којима је исказана приврженост европској перспективи и упућено охрабрење земљама западног Балкана „да испуне неопходне услове”, Оливер Дулић претпоставља да ће сличне поруке доћи и наредних дана са Европског савета, као и да Солунска агенда остаје на снази. – Мислим да ЕУ и даље не види завршетак процеса заокруживања без интеграције западног Балкана – каже доскорашњи председник српског парламента.