Лажне визе за Немачку продавали за 500 евра

„Виза на три године. Радне, немачке и аустријске. Завршавамо и сертификате немачког језика Гете института у Београду, трећи и четврти степен. Све за 499 евра.”

Овакав оглас донедавно је кружио по интернету, а затим је уклоњен. Иако је пандемија ковида 19 и даље на снази, а границе са већином земаља затворене, неком то очито није представљало препреку за развијање илегалног бизниса, посебно сада када се појављују и званичне најаве о продужетку олакшица када је реч о правилима за долазак радне снаге из држава западног Балкана у Немачку. То правило за западнобалкански регион, како је недавно објавио и „Франкфуртер алгемајне цајтунг”, продужено је до 2023. године, па ће грађани Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, Србије и Косова моћи да иду у Немачку независно од стручне спреме. Донето још пре четири године, то правило требало би да истекне у децембру, али ће бити продужено до 2023, док ће бити промењена ограничења броја људи који то могу и сада ће на тај начин у Немачку моћи да уђе 25.000 људи.

Одлука би требало да почне да важи по истеку садашње, то јест од 1. јануара идуће године до 2023, а виза би требало да буде везана за уговор. Искусни и они који су већ отишли да раде у Немачку препоручују грађанима Србије да ипак буду опрезни и да се не јављају на овакве огласе, то јест да у Немачку путују искључиво на легалан начин.

С тим је сагласан и Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, који сматра да су они који на такав начин покушавају да уђу у неку инострану земљу у великом ризику.

– Свугде има људи који гледају да улове у мутном. Ипак, лажна виза је нешто што не пружа сигурност, а то ни код Немаца неће лако да прође, јер ако ухвате радника који је тако кривотворио, онда је он у проблему – поручује Савић, додајући да олакшице које најављује Немачка када је реч о уласку радне снаге са наших простора нису занемарљиве за овдашње тржиште рада.

– У тржишној привреди ипак је све могуће, јер људи иду тамо где им је боље, где ће лакше да раде и зараде. Председник Немачке привредне коморе ми је пре неколико месеци казао да ће ове олакшице бити продужене, као и да су им најинтересантнији управо радници из Србије, који имају добро знање и искуство, а немају дипломе. То значи да ће ти људи плаћати да раде исти посао као и они са дипломом, али ће их Немци платити значајно више – открива Љубодраг Савић.

Колико одлазак радника у Немачку може да кошта привреду Србије, најбоље се види на примеру Хрватске, која је фактички остала без радне снаге која зна посао, али нема формалне квалификације.

На чињеницу да Србија већ сада нема довољно грађевинаца и неквалификованих радника, подсећа и Зоран Ристић, економски саветник у УГС „Независност”, који открива да је више од трећине таквих људи у Србији ангажовано на црно.

– Уместо великих грађевинских фирми, у земљи је сада доминантан број малих предузетника или предузимача који ангажују људе у грађевинарству, веома често у сивој зони рада. При том, нуде им и веће зараде, а наша истраживања говоре да је више од 30 одсто таквих радника ангажовано на црно. Сви ти људи не виде своју будућност у Србији, без обзира на зараду, која чак ни код нас није мала. Ипак, проблематична је сигурност на послу, што их највише одводи из земље – уверен је Ристић, додајући да ће држава, уколико не предузме нешто у погледу задржавања радне снаге и не развије ваљану стратегију, бити у још већем проблему.

– За такве послове се већ сада ангажују радници из иностранства, чак и мигранти. Ако не схватимо озбиљност ситуације, стране компаније које су дошле код нас биће принуђене да траже нова подручја за улагање. Наиме, оне су засновале своју производњу на мануелној радној снази и траже раднике који су способни да квалитетно одраде посао. Доћи ћемо онда у ситуацију да радници који су нискоквалификовани, а раде посао који је дефицитаран на тржишту, одлазе у Немачку, што је велика претња за Србију, посебно сада када се најављује продужетак могућности уласка радне снаге са западног Балкана у ту европску земљу – уверен је Зоран Ристић.