После река и шума, шта је следеће...

Када ових дана „славимо” одлуку о мораторијуму на градњу нових мини-хидроелектрана (МХЕ) на територији општине Пирот, заборављамо да још стотине водених токова стоји на „располагању” такозваним инвеститорима. Боримо се, подсећамо, повремено пишемо о рекама Старе планине, Краљева, Гоча, Јошанице...

Знате за Штрпце, Брезовицу, Сиринићку жупу?

Тамо је пронађен извор нафте и земног гаса, вероватно најбогатији у овом делу Европе (ако се то може рећи), а говори се о огромним наслагама силицијума, плутонијума... И зато, кажу, у интересу грађана, локалне власти мирно посматрају, подржавају, најблаже речено учествују у девастирању Шар планине, река, потока, шума...

А управо то је оно што се дешава. Све реке, потоке, изворе... тако¾вани. инвеститори стављају у цеви. Наводно, граде неопходне, преко потребне МХЕ. Уништавају се извори пијаће воде, речна корита, биодиверзитет. Чак и у самом националном парку. Отимају воду... Шта је следеће? Шуме, ливаде, дворишта, гробља?

Једино богатство тих људи је природа. И то им се одузима, отима. Да парафразирам песму пастора Мартина Нимелера о ћутању и нереаговању на успон нацизма. „Прво су дошли по воду, онда ће доћи по шуме, земљу, вашу кућу...”

Небојша Реџић,
„Чувари Шаре”