Рекордан пад привреде САД и еврозоне

Најразвијенији регион света – Запад – суочио се јуче с катастрофалним привредним резултатима у периоду првог таласа пандемије вируса корона, вишемесечног карантина, привременог замирања економија, колапса јавне потрошње и губитка више од 31 милиона радних места. Истовремено, Кина је, након рекордног посртања своје привреде од 6,8 одсто у првом кварталу, од априла до јуна имала раст од 3,2 процента.

Најача економија света, Америка, у другом кварталу забележила је пад БДП-а од 32,9 одсто на годишњем нивоу, што је најсиловитији пад привредне активности САД у историји. У Америци је пролећа ове године незапосленост достигла 14,7 одсто, док више од 17 милиона Американаца данас живи од државних дотација за оне без посла. У првом тромесечју 2020, пре ерупције короне, привреда САД забележила је пад БДП-а од пет одсто, када је и званично склизнула у рецесију, прекидајући 11 година узастопног раста.

Председник америчке Централне банке (Федералне резерве) Џером Пауел упозорио је да привреда САД не може да се опорави све док корона не буде поражена.

„Потресно је што је пандемија преко ноћи избрисала резултате вишегодишњег успона америчке привреде, од којег су корист имали милиони Американаца”, оценио је Пауел.

„Никада раније, ни у време Велике депресије тридесетих година прошлог века, ни током Велике рецесије у прошлој деценији, ни у десетак економских урушавања у последња два века, привреда САД није доживела у тако кратком периоду тако силовит пад”, упозорио је јуче Амерички институт за економију.

Поређења ради, 2008. године, у време највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, привреда САД је у последњем кварталу регистровала пад БДП-а од 8,4 одсто. Садашње посртање америчке привреде веће је од оног из 1921. године.

Финансијска тржишта јуче су бесомучно почела да обарају вредност долара на око 1,19 евра, што је највиша вредност валуте ЕУ од септембра 2010. године. Цена унце злата достигла је готово 2.000 америчких долара (1.970 долара): само у јулу берзанска вредност жутог метала порасла је за 11 одсто, наводе у лондонском Ситију. Америчка агенција за кредитни рејтинг „Мудиз” упозорила је да је привреда САД упала „у дубоку тамну рупу из које ће излазак потрајати годинама”.

Еврозона је током првог таласа пандемије такође забележила рекордан пад БДП-а. Од априла до јуна економски се смањила за 12,1 одсто, док су водеће економије ЕУ редом пријавиле двоцифрени пад БДП-а. Економска локомотива ЕУ, Немачка, регистровала је у другом кварталу пад БДП-а од 10,1 одсто, Италија 12,1 одсто, Шпанија 18,5 одсто, док је Француска забележила минус од 19 одсто у првој половини 2020. Овакав пад економије виђен је једино у ратним временима, оценио је Хозе Игнасио Конде Руиз, професор економије на Универзитету Комплутенсе у Мадриду, у изјави за „Фајненшел тајмс”. Поједини сектори шпанске привреде, попут малопродаје, транспорта и угоститељства, забележили су у другом кварталу пад од 40,4 одсто.

Даљи привредни изгледи западних економија потпуно су неизвесни у атмосфери првих сигнала другог таласа пандемије.

Нови раст броја заражених и смртних случајева повезаних с ковидом 19, растућа привредна неизвесност, конфузија и отпор инвеститора и потрошача према било каквим ризицима, као и стрепње од нових прнудних карантина, потпирују кошмар и доводе у питање економски опоравак у догледно време – то је злокобна прогноза Америчког института за привреду.

„Корона је активирана темпирана бомба за незапосленост”, упозоравају из ОЕЦД-а.

Први талас короне избрисао је у групи развијених економија света 31 милион радних места, истичу из ОЕЦД-а слутећи да би следећи талас у тим земљама оставио без посла још 53 милиона људи.

Амерички економиста и професор на Харварду Кенет Рогоф описао је стрмоглављивање западних економија као „катастрофу којој се не види скори крај”.