Потрага за хладом и азијском пчелом

Не питајте шта ваша земља може да учини за вас, питајте шта ви можете да учините за вашу земљу. Ова чувена Кенедијева реченица могла би да буде и мотивациони слоган грађанске науке. Тај концепт подразумева да се у истраживачке пројекте укључују научници-аматери, волонтери и хобисти, као творци базе теренских података. Таква „демократизована“ наука у свету је увелико пустила корене. Код нас је – у фази клијања.

Ипак, две ласте управо наговештавају пролеће грађанске науке у Србији. С тим што је једна од тих ласти  – пчела. Тачније, азијска велика пчела смоларица. На Старом континенту први пут је примећена 2008. у Француској, одатле се проширила  у девет европских држава. Од 2017. је у Србији, али још се не зна где је све формирала базе и како се понаша према овдашњим пчелама.

 – Да бисмо прикупили те податке, неопходна нам је помоћ грађана – каже Јована Била Дубаић, истраживач сарадник на Биолошком факултету у Београду. Центар за биологију пчела тог факултета покренуо је опсежно истраживање о овој теми, које почива на концепту грађанске науке. Свима који желе да се придруже упућен је јавни позив да у свом окружењу потраже придошлицу  и да снимак или фотографију, уз пропратни текст, пошаљу на мејл     [email protected].

– Интересовање је велико, нарочито међу пчеларима, јер су забележени случајеви да су дошљакиње избациле неке врсте аутохтоних пчела из њихових гнезда. Има и доста питања хобиста, љубитеља инсеката. Њима на фејсбук страници објашњавамо у близини којих биљака су највеће шансе да нађу „велику азијску“. Ова пчела је корисна у опрашивању, али не прави мед, а може се без бојазни посматрати из близине, није ни опасна ни агресивна  – каже Била Дубаић, додајући да је с волонтерима на терену  у сталној комуникацији, како би се створила што већа и квалитетнија база података.

Овог лета, још један истраживачки пројекат у Србији, и то међународни, почива на садејству с грађанима. Зове се „Терифика” (TeRRIFICA) и спроводи се у шест европских пилот-регија,  међу којима је и Београд.

– Позвали смо житеље главног града да на интерактивној мапи престонице (belgrade.terrifica.eu) означе места на којима их врућина највише погађа, где су ефекти климатских промена  најопипљивији. Дата им је и могућност да предложе решења, попут озелењавања, фонтана или постављања  заклона од прегревања, попут тенди. Тако сваки становник града може да у својој улици или кварту утиче на побољшање стања.  Циљ нам је да у сарадњи с предлагачима и Градским секретаријатом за животну средину, што више иницијатива спроведемо у дело  – објашњава Тања Аднађевић, координатор овог пројекта из Центра за промоцију науке (ЦПН).

Обе саговорнице сматрају да ентузијаста за овакве пројекте не мањка, али да нема организационог оквира. С популаризацијом грађанске науке ваљало би кренути из школских дворишта, јер се деца најлакше „инфицирају“ љубављу према науци и истраживањима.  А уз то иде и критичко мишљење, способност филтрирања података, разликовање битног од небитног... И изнад свега, радозналост и активизам у служби заједнице.

 – У западној Европи и САД, истраживачи волонтери који путују  у неки егзотичан предео, пре одласка посете специјализоване сајтове и виде да ли има пројеката којима могу да се придруже. Или једноставно огласе где иду и питају да ли неки научни тим интересује нешто из тог краја где ће боравити. Код нас таквих могућности још нема – каже Јована Била Дубаић.

Њена колегиница из ЦПН-а додаје да грађанска наука почива на уверењу да сваки појединац има одговорност за своје окружење.

– Када смо у оквиру овог пројекта на терену организовали контакте с Београђанима, било је тешко наговорити их да изнесу идеје како би се проблеми с прегревањем града могли решити. Говорили су, ма ко ће да гледа те наше предлоге, обични људи не могу ништа да промене... Таква свест мора да се мења. Можда сам непоправљиви оптимиста, али – хајде да покушамо – закључује Тања Аднађевић.

Космос, лептири и птице селице

Грађанска наука најјаче упориште има у биологији, то јест проучавању флоре и фауне. Друга област је астрономија  – хиљаде астрољубаца са свих меридијана осматра ноћно небо и запажања прослеђује специјализованим центрима где се информације филтрирају и даље користе.

Најдуговечнији глобални пројекат који почива на грађанској науци тиче се мапирања лептира. Захваљујући подацима и фотографијама заљубљеника у ову врсту инсеката, добијена је база података за чије стварање би морала да буде мобилисана армија професионалних научника. Такође, европски орнитолози-аматери дали су немерљив допринос  у праћењу птица селица. На основу њихових посматрања и запажања током 15 година недвосмислено је закључено да је календар птичјих миграција битно промењен под утицајем климатских промена.