Кад новинар постане вест

Није згодно кад новинар постане вест, а легендарном спортском коментатору Милојку Пантићу (73) то изгледа прелази у навику. Његово име недавно је други пут за годину дана освануло у црној хроници. Повод: улетео је својим „фордом” у пешачку зону у Пећинцима, па је због 1,61 промила алкохола у крви приведен на трежњење. Нико, срећом, није повређен у тој незгоди, баш као ни маја прошле године, кад је Пантић такође пијан својим колима ударио у џип интервентне јединице на Новом Београду, а затим преко Бранковог моста возио у супротном смеру. И тада је „преноћио у станици” да би сутрадан рекао за себе да је „кретен” што је дозволио да му се тако нешто деси.

Пантићева биографија има два полувремена. У првом, које је трајало од 1972, након што је дипломирао новинарство па до пензионисања 2012. године, он није био само новинар, коментатор и уредник на РТС-у већ и сведок историје. Упамћен је по коментарима неких од најуспешнијих тренутака српског и југословенског спорта, међу којима су и утакмице Црвене звезде на путу ка светском фудбалском трону, али и по многим лапсусима које је изговорио у преносима – или му се приписују. Међу њима су: „На терену су два Дејана – Дејан Станковић и Горан Ђоровић”, „На стадиону се окупило око 50.000 динара”, „Аут за Холандију” (на утакмици између СРЈ и Чешке). Гробари су му стално замерали то што навија за Црвену звезду, мада је Пантић демантовао да је преносећи вечити дерби изјавио: „На терен излазе играчи Партизана, а ево и наших”. Али и „Делијама” је недавно стао на жуљ јер се јавно одрекао Црвене звезде, пошто је управа тог клуба поклонила Капетану Драгану („ратном злочинцу”, како каже Пантић) дрес с бројем један. На то одрицање, Капетан Драган је одговорио да је Пантић увек „био љубитељ црвено-белих, али не Црвене звезде, већ грба наших милих коцкастих усташких суседа”.

И ту долазимо до другог полувремена Пантићеве биографије, обележеног контроверзним иступима. Откако се 2011. уласком у ЛДП политички ангажовао, често је оптуживан да је аутошовиниста и другосрбијанац. Повод су биле његове изјаве, попут оне из 2018. уочи меча на Светском првенству у фудбалу између Хрватске и Русије. Тада је за ХРТ изјавио да ће „грађанска Србија (у коју је, наравно, убројао и себе) навијати за Хрватску док клеронационалистичка и шовинистичка Србија, по мери свог ума, сања победу Русије”. Када је Хрватска 2013. била у истој квалификационој групи за Мундијал са Србијом, прогнозирао је пораз Србије у Београду „с три гола разлике” (резултат је био 1:1). Своју емисију „Спортска галаксија” на „Јутјубу”, Пантић је претворио у филипике против власти у Србији и коментаре друштвених дешавања, попут литија у Црној Гори које је назвао „специјалним ратом” с циљем претварања те државе и Србије у „православну џамахирију”. Подржао је и протесте „Један од пет милиона”, а на једном од њих, у Кикинди, поливен је кофом хладне воде. Можда би убудуће и сам требало да посегне за таквом кофом пре него што седне за волан.