Шта с ваучерима ако пропадну агенције

УСрбији је до сада подељено између 250.000 и 280.000 заменских ваучера за путовања која нису реализована због пандемије и која путници могу да искористе до краја следеће године. По правилу, уколико ни до тада то не буде могуће, агенције би у року од 14 дана требало да им врате новац. Како ништа око ове здравствене кризе није извесно, не зна се ни како ће се ситуација одвијати у туризму. Питање је да ли ћемо путовати, под којим условима и како, а оно што путнике највише интересује јесте да ли ће агенције чији је промет већ неколико месеци занемарљив уопште опстати и, уколико банкротирају, да ли са агенцијом пропадају и ваучери за заменска путовања.

У Националној асоцијацији туристичких агенција „Јута” кажу да немају прецизне податке о томе колико је агенција до сада поднело захтев за брисање из регистра, јер ту евиденцију воде АПР и Министарство трговине.

Према њиховим информацијама, до сада је само једна агенција ушла у инсолвентност (реч је о агенцији из Ниша чији је власник преминуо од вируса корона), док је неколико њих само поднело захтев за испис из регистра организатора путовања.

– То значи да оне траже да им се укине лиценца за организатора, али имају обавезу да заврше све што је до тада уговорено. Од дана исписа из регистра, дакле, завршава уговорене послове као организатор и убудуће не може да организује путовања, само да продаје аранжмане – каже Александар Сеничић, директор „Јуте”.

Није иста ситуација, додаје, уколико агенција банкротира, али ако се испише из регистра, то не значи да престаје да ради – може да настави као посредник, уз обавезу да реализује путовања уговорена до тог датума.

У овом тренутку велика већина организатора путовања ради скраћено јер нема посла. Осим нешто путника за Турску и Египат, што у укупном обиму очекиваног посла износи једва око пет одсто промета. Сеничић каже да је за очекивати, уколико не буде неке додатне помоћи, да ће се велики број малих организатора и субагената затворити већ у септембру или октобру.

– Већи организатори ће сигурно отпустити сав вишак радника сходно својим потребама и радити скраћено у обиму који буде одговарао ситуацији, али је велико питање колико и они могу издржати без промета – каже Сеничић.

Упитани шта се дешава са ваучерима у случају да агенција престане да ради у међувремену, он објашњава да све агенције организатори путовања имају обавезу да поседују осигурање од инсолвентности и одговорности у висини од 200.000 до 400.000 евра у зависности од величине агенције или броја путника у претходној години.

– Уколико агенција престане са радом и уђе у минус, отвара се поступак наплате из осигурања. Путници са документацијом коју поседују шаљу захтеве за рефундацију средстава и осигуравајуће куће у складу са општим условима осигурања одлучују о исплати. Све је у рукама осигуравача, који могу и да раскину полису. Агенција мора да пријави сваког путника и, ако није пријављен, осигурање може да одбије да плати. Ипак, верујем да је већина ваучера сигурна, јер да нам нису дозволили да путницима нудимо заменска путовања, вероватно бисмо изгубили сав новац. Овако постоји реална шанса да већина агенција преживи како-тако, са смањеним бројем запослених – објашњава наш саговорник.

У агенцијама кажу да претпостављају да ће, у случају да пропадну, осигуравајуће куће тражити да се утврде разлози затварања, јер од тога зависи даље поступање. За пропадање агенције може да буде крив и власник агенције, рецимо, јер је ненаменски трошио новац. По њима, ништа у овом тренутку није сигурно, ни посао, ни туризам, ни ваучери. Једино је извесно, кажу, да се крај овој кризи не назире.  

Коме путници могу да се жале

Путници који нису задовољни агенцијом или њеним радом могу да се жале сектору Туристичке инспекције, а уколико имају проблем са осигуравајућим кућама, онда Народној банци Србије као регулатору. Све зависи од врсте жалбе. До сада није било много жалби, а ни много путника, а замерке које су стигле до агенција су се односиле углавном на заменска путовања.