Не сме бити забрањених књига

Откуп књига за библиотеке у Србији сваке године изазове пажњу јавности, а ове године директорка „Академске књиге” Бора Бабић каже да је била затечена када је видела да је капитално дело Иве Голдштајна „Јасеновац” изостављено са коначног списка откупљених публикација Министарства културе, и поред тога што је комисија за откуп књига ово дело била уврстила на званичну листу за откуп и понудила библиотекама у Србији.

Бора Бабић наводи да је књига имала одличне рецензије српских историчара, да су сви релевантни медији писали о њој, а аутор, један од најугледнијих регионалних историчара, који је докторирао на Филозофском факултету у Београду и предаје на Филозофском факултету у Загребу, гостовао је и на РТС-у.

На конкурс за откуп књига пристигле су 4.253 публикације. Комисија је одабрала 2.747 наслова од 195 издавача, укупни тираж откупљених публикација 136.518 примерака. Буџет конкурса је 98.192.183,90 динара, а у комисији су били: Александар Јерков, председник, Петар Пијановић, Предраг Ј. Марковић, Бошко Милин и Владимир Шекуларац.

Гојко Божовић, директор „Архипелага”, каже нам да је садашњи модел откупа исцрпео сопствене могућности.

– Да би откуп могао да испуну своју улогу, неопходан је знатно већи буџет. Његова вишестепеност и учешће мноштва актера умањују његову транспарентност. Треба заоштрити критеријуме, оснажити одговорност комисије која би морала да доноси већину одлука. Најпроблематичнија су поновљена издања. Велики број њих припремају се само за откуп или се у књигама штампаним ранијих година само промене две-три стране са информацијама о новом издању. То треба најхитније решити – сматра Божовић, који је изненађен јер је књига коју је комисија подржала, накнадно искључена из откупа, реч је о „Етничком чишћењу. Генези концепта” др Владимира Петровића. За Божовића је то неприхватљиво те наводи да у нашем друштву не сме бити ни забрањених књига, ни забрањених тема, ни онемогућених разговора.

Зоран Хамовић, директор „Клија” наглашава да прича о откупу може да се дословце понавља из године у годину и да јавност не примети разлику.

– За онај део горљиво заинтересоване јавности и нијансе су као кладе, наизглед мале разлике прете да постану ’велике афере’. Тако је и ове године. Добро је то што смо у време пандемије имали неокрњен буџет за откуп, лоше је што је откуп опет жртва поновљених издања. Готово половина откупљених издања је поновљена. Обнови фонда поновљеним издањима требало би да служе јавне набавке као и донације – каже Хамовић.

Деформација идеје о откупу, додаје, најбоље се види у објашњењу управнице једне библиотеке јужно од Београда да је откуп поновљених издања добар јер има публикација које се распадну па библиотеке морају да набаве поново. – Можда би било боље да брошуре (што нису књиге!) које се распадају никад не откупљују, јер на то и конкурсни услови обавезују – наводи Хамовић.

– Препорука комисије била је звездица поред наслова на списку, да све библиотеке треба да набаве ту публикацију. На молбу Библиотекарског друштва Србије, да за тако велики број обавезно откупљених наслова неке библиотеке неће имати смештајног простора, ове године начињен је уступак и неке библиотеке су ослобођене такве „принуде”. Не само да нису узеле наслове са звездицом, већ су узимале само она издања за која има највећег читалачког интересовања. У том смислу веома је занимљива објава на „Фејсбуку” управнице библиотеке из Лапова која констатује да су у обавезним примерцима увек вредни наслови али су у већем броју заступљене публикације за које нема интересовања корисника. Кад кажу „корисник” вероватно мисле на потрошаче, а не читаоце. Треба да се размисли о приватизацији библиотека, онда би ствари запосленима тамо биле јасније. Откуп подсећа да књиге које „нико не чита”, а које су важне и одличне, не треба ни објављивати – каже Хамовић.

У том смислу Бора Бабић наводи да су библиотеке преко откупа поручиле само 11 примерака књиге једног од најважнијих европских социолога Хартмута Розе „Односи према свету у доба убрзања”. Издавач је у њу уложио 800.000 динара, желећи да омогући нашим истраживачима да је читају на свом језику.

Проф. др Александар Јерков, председник комисије за откуп, објашњава да комисија може да откупи само прва издања, а савршено је нормално да библиотеке одаберу и поновљена издања која су им потребна за попуну фондова.

– Већ је овде јасно да се не сме гледати издавачки, јер ово није конкурс усмерен ка издавачима, него ка обликовању што квалитетнијег фонда у библиотекама. Дакле, усмерен је ка читаоцима. Он је, међутим, важна помоћ издавачима који објављују вредно дело. Књиге са звездицом су у складу са пропозицијама аутоматски откупљене за све библиотеке. Комисија и има задатак да усмери библиотеке да квалитетним издањима попуне своје фондове, што је и ове године рађено као и претходних са врло јасним критеријумима – наглашава Јерков.

Зашто нису прошле књиге „Јасеновац” и „Етничко чишћење” нисмо добили одговор од историчара Предрага Марковића, члана комисије, а Јерков поводом ових књига каже:

–У регуларном процесу консултација са министарством које расписује конкурс, после различитих сазнања која су пристизала, само неколико наслова је на основу мишљења већине чланова комисије остало без подршке. У врло кратком року процењен је тако велики број издања и сачуван једини буџет који у овој тешкој години није био умањен, то је велики успех који не треба олако покварити нечим где се не морају имати потпуно иста становишта.

Министарство културе: резултат је могао да буде и другачији

Министарство културе наводи да се списак наслова који се пошаље ка библиотекама не може сматрати дефинитивним, јер је и он радни материјал и не може бити „гаранција” да ће неки наслов на крају жирирања сигурно бити на листи за откуп.

– Комисија даје „образложени предлог” министру који га разматра, дискутује о њему са комисијом и након свих усаглашавања и потписује. Међукорак „усаглашавања” битан је првенствено због тога што је логично претпоставити да чланови комисије немају довољно времена да прочитају сваку од 4.253 пријављене публикације и самим тим у потпуности и у свим детаљима сагледају наслове пријављене на конкурс. Консултације око неколико наслова „за препоруку библиотекама” завршиле су се потпуним сагласјем комисије и представника министарства и довеле су до тога да се прелиминарни и коначни списак разликују за само три наслова од неколико хиљада разматраних. Реч је о усаглашавању око одређених финеса, а резултат је могао да буде и другачији, пише у одговору.

Ђуретић: По инерцији

Поводом откупа, Јагош Ђуретић, директор куће „Албатрос плус”, цитира пословицу: „Како сам се надала добро сам се удала.”

– Издвајања за културу одсецају се по инерцији. Препуштено је много вољи библиотека које су под притиском читалаца, а највише новца у откупу повуче комерцијална књига која ионако налази свог купца. У неколико задњих година учињен је помак, јер 30 одсто комисијских одабраних наслова иде у обавезан откуп. Све док се проблеми у култури одговорније не тематизују, силе стихије ће ставити тачку на многа од питања која су данас отворена, а после тога неће их можда ни бити као проблем.