У царству „звездарског” питона

Дошло је време да Френки нешто презалогаји. Није неки гурман нити много извољева, али и овај такозвани лоптасти питон понекад мора да једе. А онда се његов власник Милан Милуновић с Новог Београда упути на Звездару, право у једину званичну београдску узгајивачницу змија да пазари нешто хране – пар мишева или каквих других глодара и Френки ће бити миран недељама. Кренули смо и ми у том правцу...

Мало ко би могао да претпостави да се у самом центру престонице, у малој и тихој звездарској уличици, паралелно са Цвијићевом, у топлом подруму једне породичне куће, скрива прави змијарник. Поштено речено, ту се заправо ништа не крије јер ова необична одгајивачница звана „Рептилија” је прва и највећа званична у Београду. Њен оснивач и власник Предраг Пеђа Радосављевић је први човек у Србији коме је пошло за руком да на нашим просторима размножи егзотичне рептиле.

– Ништа не увозим, све је домаћа производња. Сви ови примерци које видите су чиповани и регистровани у Министарству заштите животне средине. Понекад у шали кажемо да су то питони са Звездаре – објашњава нам Пеђа.

А у под конац послаганим тераријумима на себи својствен начин животари више стотина питона, боа, а ту су и разни необични гуштери. Колекцију краси бурмански питон дугачак око три метра, али други примерци су углавном много краћи. У посебној просторији се узгајају мишеви, пацови и други глодари којима се змије хране. Иза сваког тераријума је грејач који температуру у подруму подиже до степена који је рептилима потребан да би били здрави.

– Велика је заблуда да су ове змије опасне! Оне спадају у породицу удава, дакле нису отровнице, и никада не нападају човека нити уједају. Змија дави само свој плен којим се храни, а уједа искључиво из страха јер људе гледа као предаторе. Лако се припитоме и, мада не умеју да показују љубав попут паса рецимо, знају и те како да буду дружељубиве и привржене и да сатима уживају склупчане око ваше руке или на стомаку – прича Пеђа и помаже нам да се и сами уверимо да заиста јесте необично, али нимало сабласно држати питона у наручју.

Радосављевић каже да се увек изнова изненади када прочита или чује како ТВ спикери усхићеним гласом саопште да се у Београду појавила змија.

– А ја кажем: „Појавили су се и људи па ником ништа.” Змије су овде живеле и пре нас. Али, добро, некима је то тешко да схвате. Ипак, што ће вас можда изненадити, у Београду има пуно људи који воле змије. Долазе овамо, ја им објашњавам, показујем, неки постану и власници, неки се врате касније...

У „Рептилији” затичемо две тинејџерке, Милицу и Лену. Око руку им се увијају разнобојни лоптасти питони, а на њиховим лицима осмеси задовољства. Као што друге девојке у бутицима испробавају наруквице или друге детаље гардеробе, Милица и Лена „тестирају” питоне – пуштају их да им лагано клизе низ рамена, осматрају их, опипавају и онда се одлучују којег ће повести са собом.

– Дружење са змијама прво смо доживљавале као игру, онда нам је постало хоби. А сада се и ми бавимо узгојем – кажу нам углас.

А за Пеђу је друговање са змијама одавно прерасло у неку врсту породичног бизниса.

– Све је почело негде деведесетих година прошлог века. Змије су ми одувек биле занимљиве. Знатижељу ми је будило то што их се сви плаше и једноставно сам пожелео да видим зашто је то тако – говори Пеђа.

Његови најдражи помоћници су му ћеркице Леа и Уна и синчић Вук. Ова дечица практично одрастају уз необичне љубимце, нимало их се не плаше, воле да их узимају у руке, помажу им кад треба...

Напуштамо чудесни свет егзотике смештен у подруму Пеђе Радосављевића, без оног осећања нелагоде и притајеног страха с којим смо дошли. Остављамо „Рептилију” да живи својим животом и једино што можемо да поручимо је: „Ко воли, нек изволи”...

Лоптасти питон

Најтраженији кућни љубимац је такозвани лоптасти питон. Лак је за одржавање и достиже дужину до 1,30 метара. За његову исхрану не треба више од неколико стотина динара месечно. Размножавајући ову врсту, Пеђа Радосављевић је створио толико комбинација боја тако да је успео да узгоји примерке којих више нема нигде у природи. Иначе, он уверава да је погрешно мишљење да је држање змије као љубимца резервисано само за оне са дубоким џепом. У „Рептилији” могу да се купе примерци по цени од 50 па до више стотина евра.