Мирна женска рука у тешком мушком послу

Маша Милошевић (24) студенткиња је Машинског факултета у Нишу на коме се обрела после завршеног природно-математичког смера у гимназији. Попут других девојчица, као мала, на питање шта ће бити када порасте одговарала је: фризерка, касирка..., а било је ту и других типично дечјих жеља.

Уз роњење, хоби којим се активно бави последњих година – и после обуке коју управо завршава за добијање сертификата за РЕЛ и МАГ заваривање (заваривање електродама и гасно заваривање), Маша при крају студија размишља у новом правцу. Жели да се бави послом које жене ретко бирају као своје занимање, не само у Србији, већ у читавом свету – да постане подводни заваривач. Тек почиње да стиче знање из ове области, али се радује усавршавању и добијању сертификата. Приоритет јој је, ипак, диплома јер је при самом крају студија, а тек онда ће тражити посао.

Једина девојка

У групи од 16 полазника, који су током претходних 26 дана, од краја јуна до краја јула, интензивно, сваког радног дана и суботом похађали обуку, Маша је била једина жена. У оквиру пројекта организације Немачке развојне  сарадње , а коју спроводи ГИЗ-„Инклузија Рома и других маргинализованих група”, полазницима је пружена шанса да стекну звање бравар и заваривач, с циљем подстицања запошљавања маргинализованих група и припадника мањинских заједница, младих који тек треба да добију први посао.

Ивана Симоновић, менаџерка овог пројекта, појашњава да ова занимања спадају у групу тешких, физички напорних послова, али да увек влада велико интересовање:

– Осим могућности високе зараде, пружају шансу брзог проналажења посла. Неки од полазника имају већ слику о томе када ступе у контакт с нама.

Ипак, свима који прођу процес селекције додатно се пружају информације о нимало идеалним условима рада, поготово напорима које занимање заваривача носи.

Они који успешно прођу обуку немају обавезу да остану да раде код послодавца с којима ГИЗ сарађује.

– Сами даље одлучују да ли желе да остану, пронађу другог послодавца, евентуално започну свој посао. До сада су у највећем броју одлучивали да остану код познатог послодавца, како би одмах почели да раде, али и да се усавршавају, постану још прецизнији заваривачи – истиче Ивана Симоновић.

Компаније у којима су увек широм отворена врата за вариоце са сертификатима из машинске индустрије баве се различитим видовима машинске производње, ремонта, одржавања енергетских и процесних постројења...

Интересантно је да се жене јављају, али у врло малом проценту.

За разлику од будућих колега, увек унапред добро знају шта ће радити са стеченим знањем и сертификатом. – Најчешће је то за њих корак даље у текућем школовању. Додатно, практично знање да употпуне основну професију. За одређене поступке су талентоване и постижу прецизније резултате од мушкараца – додаје Симоновићева.

Маша се, како смо сазнали од колега и предавача, брзо обрела у групи најбољих полазника. За обуку је чула од пријатеља и одмах се пријавила, а друштво јој прави брат који је такође на курсу.

Одрастала је у породици где родитељи никада нису делили послове на мушке и женске. Све обавезе подједнако су делили и Маша и брат:

– Од малена су нас учили да нема дискриминације, да жена има исте шансе као и мушкарац. Све смо радили исто, од замене сијалица до прања судова.

Како је истраживачког духа, свестрана, сећа се да је као мала по кући често отварала фиоке с татиним алатом.

– Једном сам нашла лемилицу, коју сам звала вирилица. Онда сам ишла по кући и лемила све што ми дође до руку, све док ме једном родитељи нису затекли како лемим мутилицу за кафу која је била укључена у струју! Родитељи су ми онда објаснили цео процес, поготово да је најважнија безбедност.

Маша подршку за свој избор добија и од дечка, који је колега са студија и разуме њену жељу за практичним знањима из струке.

Остала би у Србији

Иако је Маша имала прилику већ да ради у иностранству, три месеца је радила у САД као спасилац, а и генерацијски припада групи миленијалаца, који своју будућност виде изван домовине, она каже да би волела да остане у Србији.

– Највише бих волела да нађем посао овде, да буде добро плаћен како не бих морала да идем у другу земљу да привређујем – искрена је наша саговорница.

Када не спрема испите и не учи хемијске и физичке реакције приликом варења, Маша слободно време проводи бавећи се параглајдингом, скијањем и роњењем. Ангажована је и као тренер стоног тениса у клубу особа с инвалидитетом „Наис”.

Корона није зауставила обуке

Током обуке су поштоване све мере заштите од вируса корона, а пројекат се наставља.

– Ограничићемо број полазника, поштоваћемо постојеће, евентуалне нове мере заштите. Надамо се да ће се епидемиолошка ситуација поправити, јер је очигледно да пандемија утиче на привреду генерално па и трендове запошљавања, а ми желимо да омогућимо што већем броју незапослених да нађу запослење – истиче Ивана Симоновић, менаџерка пројекта „Инклузија Рома и других маргинализованих група”.

Тражени заваривачи

За обуку за заваривање увек постоји велико интересовање, јер је то занат који се изузетно цени и послодавци траже ове стручњаке. То је добро плаћени посао и у Србији и у иностранству.

У претходним циклусима обука, које спроводи ГИЗ, није било много жена.

– Имали смо три полазнице на интензивној тромесечној обуци за три поступка заваривања и одмах након обуке све су нашле посао у домаћим фирмама: „Милановић”, односно садашњи „Сименс” из Крагујевца и „Азотари” у Панчеву – набраја Ивана Симоновић. Група од девет девојака прошла је једномесечну обуку у фирми „Беоинокс” у Борчи, у Београду. Неке од њих су машински инжењери, па им је требало додатно знање у оквиру струке, а неке су се одлучиле да знање искористе за израду уметничких скулптура.