Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЛАДИ И УСПЕШНИ

Мирна женска рука у тешком мушком послу

Маша Милошевић, студенткиња из Ниша, постала је подводни заваривач
Мирна женска рука у тешком мушком послу
Овим послом жене се ретко баве, не само у Србији већ и свету (Фото Миодраг Митја Богдановић/ГИЗ/лична архива)

Маша Милошевић (24) студенткиња је Машинског факултета у Нишу на коме се обрела после завршеног природно-математичког смера у гимназији. Попут других девојчица, као мала, на питање шта ће бити када порасте одговарала је: фризерка, касирка..., а било је ту и других типично дечјих жеља.

Уз роњење, хоби којим се активно бави последњих година – и после обуке коју управо завршава за добијање сертификата за РЕЛ и МАГ заваривање (заваривање електродама и гасно заваривање), Маша при крају студија размишља у новом правцу. Жели да се бави послом које жене ретко бирају као своје занимање, не само у Србији, већ у читавом свету – да постане подводни заваривач. Тек почиње да стиче знање из ове области, али се радује усавршавању и добијању сертификата. Приоритет јој је, ипак, диплома јер је при самом крају студија, а тек онда ће тражити посао.

Једина девојка

У групи од 16 полазника, који су током претходних 26 дана, од краја јуна до краја јула, интензивно, сваког радног дана и суботом похађали обуку, Маша је била једина жена. У оквиру пројекта организације Немачке развојне  сарадње , а коју спроводи ГИЗ-„Инклузија Рома и других маргинализованих група”, полазницима је пружена шанса да стекну звање бравар и заваривач, с циљем подстицања запошљавања маргинализованих група и припадника мањинских заједница, младих који тек треба да добију први посао.

Ивана Симоновић, менаџерка овог пројекта, појашњава да ова занимања спадају у групу тешких, физички напорних послова, али да увек влада велико интересовање:

– Осим могућности високе зараде, пружају шансу брзог проналажења посла. Неки од полазника имају већ слику о томе када ступе у контакт с нама.

Ипак, свима који прођу процес селекције додатно се пружају информације о нимало идеалним условима рада, поготово напорима које занимање заваривача носи.

Они који успешно прођу обуку немају обавезу да остану да раде код послодавца с којима ГИЗ сарађује.

– Сами даље одлучују да ли желе да остану, пронађу другог послодавца, евентуално започну свој посао. До сада су у највећем броју одлучивали да остану код познатог послодавца, како би одмах почели да раде, али и да се усавршавају, постану још прецизнији заваривачи – истиче Ивана Симоновић.

Компаније у којима су увек широм отворена врата за вариоце са сертификатима из машинске индустрије баве се различитим видовима машинске производње, ремонта, одржавања енергетских и процесних постројења...

Нема полне дискриминације: с колегама и инструкторима (Фото Миодраг Митја Богдановић/ГИЗ)

Интересантно је да се жене јављају, али у врло малом проценту.

За разлику од будућих колега, увек унапред добро знају шта ће радити са стеченим знањем и сертификатом. – Најчешће је то за њих корак даље у текућем школовању. Додатно, практично знање да употпуне основну професију. За одређене поступке су талентоване и постижу прецизније резултате од мушкараца – додаје Симоновићева.

Маша се, како смо сазнали од колега и предавача, брзо обрела у групи најбољих полазника. За обуку је чула од пријатеља и одмах се пријавила, а друштво јој прави брат који је такође на курсу.

Одрастала је у породици где родитељи никада нису делили послове на мушке и женске. Све обавезе подједнако су делили и Маша и брат:

– Од малена су нас учили да нема дискриминације, да жена има исте шансе као и мушкарац. Све смо радили исто, од замене сијалица до прања судова.

Како је истраживачког духа, свестрана, сећа се да је као мала по кући често отварала фиоке с татиним алатом.

– Једном сам нашла лемилицу, коју сам звала вирилица. Онда сам ишла по кући и лемила све што ми дође до руку, све док ме једном родитељи нису затекли како лемим мутилицу за кафу која је била укључена у струју! Родитељи су ми онда објаснили цео процес, поготово да је најважнија безбедност.

Маша подршку за свој избор добија и од дечка, који је колега са студија и разуме њену жељу за практичним знањима из струке.

Остала би у Србији

Иако је Маша имала прилику већ да ради у иностранству, три месеца је радила у САД као спасилац, а и генерацијски припада групи миленијалаца, који своју будућност виде изван домовине, она каже да би волела да остане у Србији.

– Највише бих волела да нађем посао овде, да буде добро плаћен како не бих морала да идем у другу земљу да привређујем – искрена је наша саговорница.

Када не спрема испите и не учи хемијске и физичке реакције приликом варења, Маша слободно време проводи бавећи се параглајдингом, скијањем и роњењем. Ангажована је и као тренер стоног тениса у клубу особа с инвалидитетом „Наис”.

Корона није зауставила обуке

Током обуке су поштоване све мере заштите од вируса корона, а пројекат се наставља.

– Ограничићемо број полазника, поштоваћемо постојеће, евентуалне нове мере заштите. Надамо се да ће се епидемиолошка ситуација поправити, јер је очигледно да пандемија утиче на привреду генерално па и трендове запошљавања, а ми желимо да омогућимо што већем броју незапослених да нађу запослење – истиче Ивана Симоновић, менаџерка пројекта „Инклузија Рома и других маргинализованих група”.

Тражени заваривачи

За обуку за заваривање увек постоји велико интересовање, јер је то занат који се изузетно цени и послодавци траже ове стручњаке. То је добро плаћени посао и у Србији и у иностранству.

У претходним циклусима обука, које спроводи ГИЗ, није било много жена.

– Имали смо три полазнице на интензивној тромесечној обуци за три поступка заваривања и одмах након обуке све су нашле посао у домаћим фирмама: „Милановић”, односно садашњи „Сименс” из Крагујевца и „Азотари” у Панчеву – набраја Ивана Симоновић. Група од девет девојака прошла је једномесечну обуку у фирми „Беоинокс” у Борчи, у Београду. Неке од њих су машински инжењери, па им је требало додатно знање у оквиру струке, а неке су се одлучиле да знање искористе за израду уметничких скулптура.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.