Има ли вакцина националност

Док истраживачи под заставама великих сила САД, Русије и Кине раде изоловани у својим суперсоничним лабораторијама, свако за свој грош, а поједине владе склапају договоре искључиво са фармацеутским кућама не би ли обезбедиле залихе вакцина за своје потребе, свет бележи скоро 20 милиона оболелих и више од 700.000 преминулих од ковида 19. Епидемија нас није само подсетила да вирус не познаје границе, политичка уређења и економска уверења, веће је показала и како вакцина, и то пре него што је угледала светлост дана руши идеју о глобалном свету.

На њу се све мање гледа кроз диоптрију јавног здравља, а све више кроз нови геополитички поредак. Служи за међународно раскусуравање великих сила, али и у дневно-политичке сврхе унутар земаља. Ни Србија није изузетак. Уверавање председника Александра Вучића да ћемо бити међу првим земљама до којих ће стићи вакцина део јавности, нарочито опозиционе дочекала је на нож. Поједине чланице новоформиране удружене опозиције Србије обратиле су се Европској комисији и тражиле да и земље западног Балкана уђу у пакт набавке вакцина за ЕУ.

„ Оно што ја желим за своју и сву децу у Србији, као и за све људе је вакцина којом ће Немац бити вакцинисан, коју ће добити човек у Француској, Данској, Великој Британији, оно чиме ће се Европа борити против короне, а не оно што нам долази из Кине. Логично је да Србија као део Европе користи оно што користе све развијене земље Европе”, казао је председник Странке слободе и правде Драган Ђилас.

Вучићеву изјаву да ћемо већ у децембру моћи да се пелцујемо против короне са задршком су коментарисали чланови владиног Кризног штаба, док су таблоиди са наслових страна данима лицитирали одакле нам стиже спас – из Пекинга или Москве. Од Америке, јавност је могла да стекне утисак, не очекује се ништа, али је остало нејасно да ли је такав став заснован на научним сазнањима или је утемељење нашао у уређивачкој политици таблоида блиских власти.

Да ли је уопште важно с које политичке хемисфере долази вакцина ако може да спасе милионе живота?

– Можда ће некоме звучати као да сам присталица теорија завере, али мени јесте важно из које земље стиже вакцина. Ту сам, за разлику од опозиционих лидера, више склон да поверење укажем Русији или Кини, него Западу, пре свега у односу на приватне западне компаније које вакцину развијају и у односу на напоре које подржава Бил Гејтс. Његова филантропија у земљама Африке и југоисточне Азије и Индије показала се као потпуно лицемерна, да не кажем погубна по оне који су били жртве његове филантропије. Просто више поверења имам у државни него у приватни сектор којем је профит искључиви циљ – каже за наш лист Филип Родић, новинар и спољнополитички коментатор.

Оно што се за сада поуздано зна јесте да се 21 вакцина налази у фази клиничког испитивања.  Постројењу за глобални приступ вакцини, који су између осталих основали СЗО и Глобални савез за вакцине, до сада је пришло 90 сиромашних земаља, а 75 богатијих је дало на знање да жели да финансира ову шему. Наравно, међу њима нису нису и оне најмоћније: САД, Кина и Русија.

– Нажалост, време је показало да у свету не постоји воља ни за каквим колективним добром човечанства, него само предаторска трка за профитом, било да се ради о новцу, било да се ради о некаквом утицају или престижу. И у овом домену, по мом мишљењу, предњаче земље Запада, мада се не могу амнестирати ни силе у успону какве су Русија и Кина – истиче Родић.

Кинески лист „Глобал тајмс” развој вакцине посматра као „битку коју Кина не сме да изгуби”. Пошто је Америка у мају прво оптужила Кину да њени хакери краду информације о развоју вакцине, на ред је стигла и Русија. Недавно су јој приписали исто непочинство – хакује рачунаре медицинских истраживачких установа у Америци, Великој Британији и Канади. Док амерички обавештајни званичници признају да Москва не саботира напоре САД и Велике Британије у развоју вакцине, амерички „Њујорк тајмс” и британски Би- Би-Си критикују Русију приписујући јој искључиво жељу за доминацијом, занемарујући да можда ова земља жели да  се избори са епидемијом која је дубоко потреса. У баражној пропагандној ватри, нико не потеже етички аргумент који налаже да се откривање информација подразумева уколико може спасити стотине милиона живота.

– Показало се да идеологија индивидуализма, односно себичлука каква се шири из западних либералних кругова не може на микроплану да донесе један, а на макроплану други резултат. Немогуће је да људи којима се кидају везе не само са припадницима сопствене нације него и са члановима сопствених породица пожеле да у времену кризе буду солидарни са житељима других држава. Прва, спонтана и природна реакција неких земаља попут Немачке или САД да се оглуше о захтеве за помоћ из Италије је она права. Накнадни покушаји некаквим пакетима помоћи и слично су само параван – наводи Родић.

Зашто данас тако невероватно звучи чињеница да су током хладног рата САД и СССР заједно радили на искорењивању малих богиња? Да ли је битка великих сила за вакцину против короне изазвала леденији рат од оног из епохе блоковске поделе света?