„Латице заточеништва” Фернанда Арабала

Центар за културну деконтаминацију емитоваће вечерас од 19 сати сценско читање новог драмског текста шпанског уметника Фернанда Арабала „Латице заточеништва” из свог дворишта, без присуства публике. Ово дело писао је за једну глумицу, у време изолације поводом вируса корона од 20. марта у 12 часова до 10. маја у Паризу, за 10 или мање гледалаца, у трајању од 88 минута. Писац, сценариста, сликар, глумац Фернандо Арабал рођен је у Шпанији 1932., више од шест деценија живи у Паризу. Данас пуни 88 година.

– „Латице заточеништва” су Арабалов крик. Крик који се пролама пустим улицама целе планете. Крик из заточеништва. Крик у име свих заточених. Крик против овог перфидног рата, у коме се не пуца. У коме мета није људско тело већ ум, дух, слобода. Сви смо заточени. Сведени у сопствене кругове. Затрпани тековинама сопственог рада, крећемо се у бесмислу, и сударамо са бесмислом свега, што смо наведени и заведени, нагомилали око себе. Затрпавши ширину и слободу. Немамо куд. Ухваћени смо у сопствену клопку. Преварени. Глупо, насели. Арабал има оружје против силника и мучитеља. Оружје које они немају, нити ће га икада добити: поезију – каже глумица Добрила Боба Стојнић, која је превела дело „Латице заточеништва” и која ће га вечерас читати. Режију потписује Мита Удовички.

Интригантни Фернандо Арабал више од пола века присутан је на Битефу, односно од 1968. кад је у његовом другом фестивалском издању узбудио позоришне духове контроверзним комадом „Гробље аутомобила”, у режији Виктора Гарсије. У уметничким круговима за Арабала тврде да је отелотворење „паничног човека”, чију је дефиницију дао у свом истоименом есеју: „искрени човек свога века”, „безумни таленат”, „јасни ентузијазам”, „делатност у више жанрова, као у доба ренесансе” уз „одбацивање закона гравитације”. Арабалов уметнички рад „мери се” са више од 100 позоришних комада, 800 песама, 14 романа, многобројним есејима посвећеним позоришту и сликарству. У своју богату биографију сместио је и шест дугометражних филмова, 13 сценарија, осам улога на филму… док свој ликовни опус зна да дефинише као рад „фрустрираног сликара” чија се платна, цртежи, колажи, излажу у Паризу и Милану.